Српска православна црква данас обележава Преподобног Саву Освећеног. Овај празник посвећен је монаху и наставнику монаха, а у црквеном календару стоји уписан подебљаним словом. Између многих других чудотворних и добрих дела, први је уредио чин богослужења по манастирима, познат под именом чина Јерусалимске цркве.
Свети Сава Освећени рођен је 439. године у селу Муталаск у Кападокији, у хришћанској породици, од оца Јована и мајке Софије. На сајту СПЦ стоји наведено:
“Када детету беше пет година, они отпутоваше у Александрију, јер Јован бејаше на царској служби и имађаше висок војнички чин. Но по Божјем промислу Сава би остављен са родитељским имањем код брата његове мајке. Али пошто Ермијева жена беше зла и свадљива, дете је много патило од ње, и најзад оде к брату свога оца Григорију, који живљаше у другом селу званом Сканда. Услед тога се изроди непријатељство између Савиног стрица и ујака. Родитељи Савини остадоше дуго у Александрији, а Ермије и Григорије се свађаху међу собом, и сваки је од њих хтео не толико да дете држи код себе колико да се користи имањем његовог оца. Блажени пак дечачић Сава, још одмалена врло паметан, видећи раздор и свађу између ујака и стрица, одрече се свеколиког имања и оде у манастир Флавијанов, удаљен од Мулаласке четири километра, и прими монашки ангелски лик у својој осмој години.”
Пришли су му многи
После 10 година прешао је у Палестинске манастире и ту се најдуже задржао. Прозорљиви Јевтимије прорече да ће бити славан монах и наставник монасима и да ће основати највећу лавру, већу од свих лаври тога времена.
После смрти Светог Јевтимија, Сава се удаљио у пустињу, где је провео пет година. Када је постао свршен монах, почели су око њега да се скупљају многи и убрзо их је био тако велики број да је морао да зида цркву и многе келије. Пришли су му и неки Јермени којима је одредио пештеру где ће служити на јерменском језику.
Када је његов отац умро, дошла је и његова остарела мајка и он је замонашио и дао јој келију даље од свог манастира у којој се подвизала до краја живота.
Трпео је нападе и побеђивао их
Свети старац трпео је нападе многих. Блиске људе у нападу је побеђивао благошћу и попустивошу, јеретике непоколебивим православним вероисповедањем, а демоне крсним знаком и призивањем Бога у помоћ.
Аутор је повеље назване по њему “Повеља Светог Саве”, у којој је регулисан редослед богослужења и описана монашких традиција палестинских манастира 5. века. Писана је под утицајем манастирских повеља Светог Пахомије и Светог Василија Великог. Такође, основао је седам манастира. Теодосије Велики и он су сматрани највећим стубовима православља на истоку. Исправљали су цареве и патријархе и свима и свима и свакоме служили примером. Упокојио се 532. године у 94. години.