Српска Православна црква слави данас Ивањдан, рођење светог Јована Крститеља. Уз Христово и Богородичино, то је једно од три света рођења које празнује црква.
Свети Јован Крститељ био је један од пророка јеврејске секте Назарећана. Према хришћанској легенди, он је крстио Исуса Христа у реци Јордан.
Срби га посебно поштују и као заштитника две врло важне установе – кумства и побратимства.
Народно празновање Ивањдана потиче из предхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.
Међу низом живописних обичаја везаних за тај дан посебно место има брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа, праћено песмом девојака.
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.
РТС
Празник рођења Светог Јована Крститеља, Пророка и Претече. Рођен је шест мјесеци прије Господа Исуса Христа, као дјете молитве, од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете. У животу Светог Јована све је било чудно – рођење, храна, одјећа и васпитавање у суровој јудејској пустињи. Када га је Бог ословио у пустињи, одлази међу људе и почиње да у њиховим душама припрема стазе за долазак Спаситеља. Празник је установљeн у IV веку, након успостављања Божића. Колико је овај празник поштован од давнина, види се и по листи химнографа који су писали Црквене пјесме за њега: Дометије (IV вијек), Анатолије (IX вијек), Свети Андреј Критски, Свети Јован Дамаскин, монахиња Касија и византијски цар Лав Мудри.
СПЦ
