OГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Да ли су Србију и регион протеклог викенда поплавиле климатске промене?

Обилне кише изазвале су протеклог викенда поплаве широм Србије. Од Горњег Милановца и Мионице преко Чачка и Пожеге до Ужица, бујице су носиле мостове, оштетиле путну инфраструктуру и поплавиле домаћинства и усеве.

У појединим деловима земље је за само 12 сати пала количина кише која је приближна укупним просечним падавинама за јун који је, уз мај, најкишовитији месец у Србији.

Стање је било драматично и у комшијским државама где су претходних дана такође забележене екстремне падавине.

Ипак, када се вода повуче и живот се условно речено врати у нормалу, околности ће и даље бити ванредне у односу на средину прошлог века. Већ сада се у нашој земљи због климатских промена бележи све више екстремних падавина, а ситуација ће се додатно погоршати у другој половини овог века.

Какве промене нашој земљи доносе климатске промене?

А шта је конкретно разлог ове примећене промене обрасца падавина код нас који становништву бројних општина задаје главобоље? Наиме, средња летња температура у Србији порасла је за 2,4 °Ц у поређењу са периодом 1961-1990. Самим тим ваздух је топлији, а топлији ваздух може у себи понети више влаге. Растуће температуре, дакле, резултују већом количином водене паре у атмосфери и због тога атмосферске падавине посебно у екстремним ситуацијама могу бити интензивније.

Међутим, није само пораст температуре одговоран за пљускове. Морамо имати у виду и атмосферска кретања ваздуха који неки описују и као атмосферске реке (атмоспхериц риверс). Кише често у нашу земљу долазе из области Медитерана. Овај предео се загрева брже од глобалног просека. Ваздух на том простору покупи велику количину влаге која се онда изручи изнад Србије.

Иначе, на Србију се годишње сручи отприлике слична количина падавина као пре седамдесет година, али с једном битном разликом: суочавамо се чешће са дугим сушним периодима, а онда одједном уследе епизоде екстремних падавина током којих падну количине које су потенцијални ризик за појаву последичних бујучних поплава.

Најнижи ризичан праг, у смислу количина су падавине веће од 20 литара воде по метру квадратном током једног дана, а број таквих ситуација у Србији је у порасту, односно све чећи су дани са овим екстремним падавинама.

Упркос томе што су мај и јун месеци током којих у нашој земљи, према статистикама Републичког хидрометеоролошког завода, забележи највећа количина падавина, веома забрињава њихов интензитет попут ове тренутне ситуације када је преко 70 литара кише по метру квадратног пало у року од само 12 часова. Поређења ради, просечна годишња сума падавина за целу Србију износи 896 мм.

Инфраструктура наше земље није грађена тако да може да издржи толико велику количину воде у веома кратком временском периоду па долази до поплава и огромне пратеће штете.

Србија није изолован случај

Метеоролози су широм света приметили повећање екстремних падавина попут оних које су недавно задесиле источну и западну Србију. Ово се приписује људском утицају, односно сагоревању фосилних горива због чега се планета све више загрева.

Недавна студија по први пут је званично показала да су доминантан узрочник промењеног обрасца падавина на европском континенту, укључујући и Србију, емисије гасова са ефектом стаклене баште. Према пројекцијама Метеоролошке службе Уједињеног Краљевства, која је спровела истраживање, у будућности ће се, под утицајем климатских промена, повећати вероватноћа за екстремне падавине у нашој земљи током читаве године, док се у медитеранским деловима Европе предвиђају све сушнији услови.

Глобално загревање не значи само да ће температуре бити више, већ се због овог феномена одигравају и промене временских прилика које можда интуитивно не бисте очекивали – једна од њих јесте и ова опажена промена обрасца падавина. Због тога је неопходно смањити зависност од фосилних горива, али се и прилагодити на услове које смо на Земљи креирали због ослобађања гасова са ефектом стаклене баште.

Данас

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Успешно завршен први Хуманитарни турнир у малом фудбалу „Ужице за Космет“ (ВИДЕО)

Oglasna Tabla

Потпуни колапс на Гостуну, формирана колона возила дугачка преко 10 километара

Oglasna Tabla

Пуњени еклери као из посластичарнице: Направите најукуснији домаћи колач са кремастим пуњењем

Oglasna Tabla

Појачана контрола брзине кретања возила

Oglasna Tabla

Завршене летње радионице на Дечјем одељењу НБУ

Oglasna Tabla

Ужичанин Виктор Лукић спасао живот Раду кога је ујео стршљен на мотору

Oglasna Tabla

Данас променљиво време, местимично с кишом

Oglasna Tabla

Клинички психолог Влајко Пановић: Ово су најважнији задаци родитеља деце до четврте године

Oglasna Tabla

Биг бенд на Градском тргу

Oglasna Tabla