Србија од пре једног века била је потпуно другачија земља од оне коју данас познајемо – живело се скромније, причало се о сада давно заборављеним темама и људима, поштовали су се неки други обичаји… Ипак, Божић је за вернике увек био централни догађај сезоне. Једина разлика је била у томе што се, према званичном календару државе, он није прослављао 7. јануара већ 25. децембра!
Пре Другог светског рата Срби нису много марили за Нову годину. Истина, она је била позната, понегде се и обележавала, али је била у сенци много важнијег, централног догађаја сезоне – Божића.
О овоме најбоље сведоче новине од пре једног века које 1. јануара чињеницу да је управо наступила “нова година” помињу стидљиво, никада на насловној већ тек на 4-5 страни. О “дочеку Нове године” без каквог се овај празник данас не може замислити, нема ни говора!
Постојала је још једна разлика у односу на данашње време – пре Првог светског рата, држава и црква су време рачунале по истом, јулијанском календару, па је Божић прослављан искључиво 25. децембра!
За овај празник штампани су специјални бројеви новина за наредна 2-3 дана, препуни честитки, празничних огласа и реклама за могуће поклоне, а штампа обично није излазила 25. и 26. децембра. У овим празничним бројевима, Божић су народу честитали краљ и патријарх, а било је и огласа виђенијих грађана којима су они упућивали најлепше жеље својим колегама и пријатељима.
Увођење новог, грегоријанског календара догодило се одмах после Првог светског рата, 1919. године. Како Српска православна црква никада није признала овај календар она је наставила да обележава празнике на дотадашњи начин, па је ова година постала прва када се догодило да се Нова година у Србији славила пре Божића. Ово се задржало све до данашњих дана.
Да разјаснимо, Божић пре 1919. јесте био 13 дана после грегоријанске прославе (као и данас), али је “црквени” и “државни” календар Србије био јединствен па је датум била искључиво 25. децембра (данас га прослављамо 25. децембра по јулијанском календару који користи СПЦ и 7. јануара по грегоријанском календару који користи држава Србија).
Судећи по новинским насловима и огласима из оног доба, ово је изазвало приличну забуну. Негде у то доба и прославе Нових година постају све чешће, док се Божић и даље помиње, али стидљивије. Међутим, 13 дана разлике настале заменом календара остале су “проблем” све до данашњих дана.
Иако су од тада празнична издања штампана искључиво за 6. 7. и 8. јануар, међу огласима је могуће пронаћи рекламе за дочек “нове” нове године, “српске” нове године, као и за оба Божића.
Временом се прослава Божића потпуно померила на 7. јануар док је дочек Нове године до данашњих дана остао “дупли”.
Извор: Опанак/Ало
