Вест да је компанија Имлек искључила неколицину фарми из откупа сировог млека услед повишеног нивоа афлатоксина, без обзира на то што тај број није висок, изазива забринутост јер је Србија, због климатских услова, веома погодно поднебље за ширење те контаминације опасне по здравље људи, сматра домаћа стручна јавност.
Имлек је недавно саопштио да је појединим произвођачима у Србији привремено отказао откуп млека које у себи садржи веће количине афлатоксина од прописаних, што је утврђено на основу контрола интерних и екстерних лабораторија.
У складу са законским решењима, Имлек је фармама дао инструкције предузимања мера ради отклањања неусаглашености квалитета и прилагођавања плана исхране животиња, након чега ће свим фармама које поврате квалитет у законске оквире бити настављен откуп, пише Данас.
Из компаније подсећају да ће обустава откупа сировог млека бити на снази “без обзира на последице и притиске са којима ће се евентуално суочити, а све са циљем обезбеђивања највишег квалитета, без изузетака за било које фарме чије млеко није у складу са уредбама закона”.
“Строго поштовање Правилника за безбедност хране Републике Србије један је од постулата компаније Имлек, која континуирано ради на унапређењу система управљања квалитетом и бољем и здравијем савременом животу становника Србије”, наводе из компаније Имлек.
Добар познавалац збивања у домаћој млекарској индустрији каже да се са проблемом вишка афлатоксина у млеку сусрећу и друге млекаре, али додаје да није реч о великим количинама.
“Дешава се да фармери предају за откуп млеко које је контаминирано афлатоксинима. Да ли је исправно за коришћење се проверава у лабораторијама и ако су резултати на недозвољене количине афлатоксина позитивни то млеко се не прима на обраду у млекару. Таквих случајева има, али треба нагласити да нису распрострањени. Такође, нису све количине млека које произвођачи нуде за откуп заражене већ само одређене. Све до оглашавања Имлека по овом питању није било случајева отказивања откупа млека, али из саопштења те компаније се може видети да је реч о мери која је привремена, у случају да се у међувремену елиминише недозвољена количина афлатоксина”, објашњава стручњак.
Он додаје да је основни проблем што се сточна храна, када је реч о произвођачима млека, не чува у адекватним хигијенским условима услед чега настаје контаминација.
“Проблем се додатно повећава тиме што је афлатоксинима био заражен и кукуруз који су пре пар месеци произвођачи добили као помоћ државе. Ипак, иако је вишак афлатоксина у млеку у Србији редовна појава у овом тренутку се не ради о раширеној појави. Другим речима, не може се догодити да то изазове несташицу млека произведеног у земљи”, објашњава стручњак.
Са његовим миишљењем слаже се експерт за пољопривреду Војислав Станковић, али истовремено и упозорава да је наша земља погодно тле за повећану количину афлатоксина у млеку те да стога треба побољшати мере за спречавања ширења те контаминације.
“До повећања нивоа афлатоксина у млеку који законски није дозвољен долази услед климатских услова, односно конкретно када су температуре високе. У нашим крајевима су присутне велике врућине и суше, и све је више таквих дана услед климатских промена. То поспешује појаву афлатоксина у млеку у забрањеним количинама. Не верујем, јер је речено да се ради само о мањем броју фармера, да се Србија суочава са ширењем контаминације млека афлатоксинима која би могла да доведе до несташице млека, када је реч о домаћој производњи. Ипак, с обзиром на то да је млеко са повећаним присуством афлатоксина опасно по људско здравље треба чинити све да се та појава сузбија. Да би се то остварило потребно је да држава обезбеди веће субвенције за пољопривредне произвођаче како би они могли да се снабдеју средствима и примењују ефикасне мере заштите како у процесу производње тако и када је реч о правилном чувању сточне хране”, наглашава Станковић.
Струка истиче да се појава афлатоксина у храни сузбија спречавањем појаве трулежи клипа кукуруза који проузрокује гљива “Аспергиллус флавус” како током вегетације, тако и током складиштења.
У склопу тога, потребно је спровести мере за сузбијање кукурузног пламенца, штеточине која прави оштећења на клипу кукуруза и тиме ствара улазни простор за настанак инфекције. Потребан је и правилан избор хибрида као и примена других агротехничких мера које доприносе очувању влаге у земљишту током гајења кукуруза.
Да би се спречила контаминација афлатоксинима, неопходно је да се кукуруз оптималне влажности чува у очишћеним складиштима и силосима, хигијенски припремљеним за чување новог приноса. Смањење контаминације млека може да се постигне путем додатака у исхрани животиња који сузбијају токсине, попут зеолита и других.
Бизнис
