ОГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Да ли је инфлација заиста побеђена?

Међугодишња инфлација у Србији наставила је пад и у марту је дошла до пет одсто, након 5,6 одсто у фебруару.

Додуше, цене су наставиле да расту, само успорено. Тако су у марту у односу на фебруар цене порасле за 0,3 одсто.

НБС очекује да ће испод 4,5 одсто, што је горња граница циља (3 плус минус 1,5 одсто) инфлација пасти већ у мају, да би до краја године дошла до средине циља од три одсто.

Народна банка, ипак, није смањила референтну каматну стопу, већ је шести месец заредом, оставила кључну каматну стопу непроемењену.

Како се може видети у великим земљама, тај последњи корак, или како га зову „последња миља“, спуштање инфлације у њиховом случају на два одсто, је најтежи.

Наиме, у марту је инфлација у САД прекинула међугодишњи пад и заправо порасла на 3,5 одсто, што је највећи међугодишњи раст у последњих шест месеци.

Још колико почетком године стручњаци су објављивали победу над инфлацијом и најављивали пад каматних стопа америчке централне банке, ФЕД-а већ у другом тромесечју, али сада је ситуација већ другачија и најновије прогнозе су да неће бити смањења каматних стопа до септембра.

Мартовска инфлација у еврозони пала је на 2,4 одсто, само 0,4 процентна поена изнад циља Европске централне банке.

Па ипак, ни то није било довољно да ЕЦБ на састанку 11. априла смањи каматну стопу.

У еврозони, као и у САД базна инфлација је и даље виша од укупне инфлације. Базна инфлација, инфлација производа када се искључе храна и енергија, у еврозони била је на 2,9 одсто, а у САД 3,8 одсто и то је оно што брине централне банкаре.

Обе централне банке гађају ниво инфлације од два одсто.

Занимљиво, у Србији се у марту укупна инфлација изједначила са базном инфлацијом, иако је претходних месеци базна инфлација била мања од укупне.

Ђорђе Ђукић, професор економије истиче да су се првобитна очекивања о смањењу инфлације у САД, а мањим делом и у еврозони, сада показала као неоснована.

„Најновији сигнали показују да се у САД процес смањења инфлација креће много спорије од очекиваног. Спуштање инфлације на циљаних два одсто ће потрајати. Два су фундаментална фактора, цене услуга падају много спорије него што би се очекивало с обзиром на рестриктивност монетарне политике, и тржиште радне санге је отпорно. Због мањка радне снаге држи наднице на високом нивоу. Зато видимо да тржишни актери коригују своја очекивања и уместо очекиваног смањења каматне стопе три пута по 0,25 процентних поена у овој години, већ се прогнозирају само два смањења“, објашњава Ђукић.

Он указује и на још једну околност ове године која би могла да утиче на кретање каматне стопе ФЕД-а, моћног инструмента који се претходних година показао као један од главних катализатора економских кретања, несамо у Америци већ и у свету.

Према нејговим речима, ранија искуства указују да ФЕД избегава да дира каматну стопу месец, два пред изборе.

„Пауел (председник ФЕД) ће и због своје репутације, бити склон да избегне смањење каматне стопе све до јула-септембра. Међутим, онда наступају избори, па је питање шта ће бити до краја године“, напомиње Ђукић додајући и да се америчка економија показала знатно виталнијом од европске и да делује да нема ништа од најављиване рецесије, већ бележи раст од два одсто.

С друге стране, економија еврозоне нема баш неке изгледе. Процењује се раст мањи од један одсто ове године, док се највећа европска економија, немачка креће око нуле.

„Ако ФЕД задржи каматну стопу, а ЕЦБ смањи, због тог раскорака доћи ће до јачања долара у односу на евро. Колико год се ЕЦБ трудила да сигнализира смањење каматне стопе у јуну, то је под знаком питања. Питање да ли би смањење каматне стопе ЕЦБ допринело привредном расту, јер неће дати решење структурних проблема, а тоје пад тражње за индустријским производима, пре свега хемијске и аутоиндустрије“, напомиње Ђукић.

И ту долазимо до каматне стопе Народне банке Србије која је кључна каматна стопа за динаре.

„Наметнула се јасна хијерархија. ЕЦБ мотри на то шта ће урадити ФЕД, а у Србији због високо евроизоване економије мора се следити једино Европска централна банка“, оцењује Ђукић.

За разлику од САД и еврозоне где су кључне каматне стопе за два процентна поена веће од инфлације, у Србији је та разлика мање од једног процентног поена.

Да је питање инфлације и даље актуелно указује и раст цена сировина. Нафта је ових дана опет прескочила границу од 90 долара за барел, враћајући се на нивое из септембра прошле године.

С обзиром на геополитичку ситуацију, рат у Украјини који се не смирује, рат у Палестини и могућност да се и Иран укључи, сигнализирају да би цена „црног злата“ могла само да расте.

И неке сировине, као на пример бакар опет поскупљују. Бакар је опет прескочио границу од 9.000 долара за тону и достигао 9.240 долара, као у јулу 2022. године у јеку инфлације.

Да није све у реду показује и цена злата која је достигла рекорднх 2.400 долара за фину унцу.

Додуше цене неких сировина, а пре свега метала падају, као на пример гвожђа или челика, а највише литијума који је на годишњем нивоу изгубио 43,5 одсто вредности.

Цене хране су такође у паду, али не све. На пример, какао због кризе у производњи у западној Африци је на годишњем нивоу поскупео за чак 259 одсто.

Данас

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Предавање посвећено Животи Вранићу

12 НАПИТАКА НАЈБОЉЕ САГОРЕВА КАЛОРИЈЕ: Дају осећај ситости и помажу вам да се смањите за 3 броја

Паприкаш од меса за данашњи ручак: Уживаћете у укусу (ВИДЕО)

Да ли ће онај ко насрне на наставника ићи у затвор и шта значи измена Кривичног законика

Бацамо годишње на стотине тона вуне, а носимо синтетику – зна ли Србија где јој је рабош?

У поноћ почиње изборна тишина

Креће туристички возић, са радом почиње и СтаПарк

Уз средства из буџета снажна подршка државе за путну инфраструктуру

Град Ужице за матуранте, велика журка у Градском културном центру (ВИДЕО)