ОГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Да ли ће ове године пасти откупна цена малине?

Продајна цена малине кретаће се од 1,50 до два евра, уколико цена њене производње буде 1,20 евра по килограму. Прошле године откупна цена малине ишла је и до 600 динара за килограм.

Ове процене изнео је професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић, за Глас Западне Србије.

“Цене од око 400, 500 па и 600 динара по килограму за малину која иде на смрзавање, су превисоке. Иако је тешко прогнозирати, ако малина остане дуго непродата у хладњачама, цена сигурно неће бити као пре. Ако је производна цена малине око 1,20 евра, продајна ће ићи од 1,50 до два евра”, оцењује Кесеровић.

Према његовим речима, продајне цене малине прошле године су биле нереално високе, без обзира на квалитет домаћег производа. О тим ценама Нова економија је прошле године такође писала.

„Ми смо наставили тренд са високим ценама у последње две године, што је било добро за произвођаче, нарочито када су у питању замрзнута малина и купина. Од почетка рата у Украјини наши највећи конкуренти су Пољаци и Украјинци“, навео је Александар Јовановић из компаније Аутентика Глобал.

Како додаје, њихова просечна цена за малину је била од 2,2 до 2,9 евра по килограму, док је Србија извозила по цени од преко пет евра.

„Иако наше сорте малине не могу по квалитету да се пореде са пољском или украјинском, то потрошачи у супермаркетима не гледају много“, додаје Јовановић.

„Прошла година је била веома проблематична, јер када добијете посао извоза на тендеру ви уговорите цену за целу годину и ако купујете малину по вишим ценама него што је уговорен извоз ви сте на губитку“, напомиње Јовановић.

Кесеровић истиче да је један од великих проблема малинара то што су хладњачари и произвођачи одвојени, што значи да произвођачи нису акционари у хладњачама.

„Мало произвођача као што је Агро Еко из Ариља који има своје прерађивачке капацитете. Ја сам тражио да се договоре прерађивачи и произвођачи, али то слабо иде. Имали смо пре две-три године ситуацију да су хладњачари зарађивали велике количине новца, а сада је ситуација таква да не могу да извезу по цени по којој су откупили воће“, каже професор Кесеровић.

О Задрузи Агро-еко воће из Ариља недавно је писала и Нова економија.

Директор те задруге, Божо Јоковић, потврдио нам је да је доста прошлогодишњег рода малине и даље стоји „на лагеру“.

Јоковић је рекао да мораторијум на кредите, који је одобрило Министарство пољопривреде и Народна банка Србије, одговара великим и средњим хладњачама које су биле у великим проблемима око враћања кредита.

Каже да мале хладњаче и задруге морају да дођу до неког другог кредитног аранжмана.

„Најбоље решење је да се лимитира залог малине у количини од 100 тона у Фонду за развој да се плате произвођачи и да се малина прода када се ствари среде на тржишту. Наша групација одговорно потврђује и гарантује да ће кредит вратити држави и платити малину јер малина је у нашој хладњачи. Нећемо да будемо колатерална штета“, поручио је Јоковић.

Јоковић је рекао и да је свим мањим домаћим произвођачима воћа јужно од Саве и Дунава, који имају мање поседе потребна помоћ државе у вези са добијањем субвенција из Ипард фондова Европске уније.

Више о томе биће објављено у наредним текстовима на порталу Нове економије.

Нова економија

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Промоција романа „Песма о три света“ Владимира Пиштала

ОГЛАСНА ТАБЛА

Саопштење ГО странке “ Србија-центар“ – Закон о оружју

ОГЛАСНА ТАБЛА

Данас исплата ученичких и студентских кредита и стипендија

ОГЛАСНА ТАБЛА

Cardinal Point у Градском културном центру

ОГЛАСНА ТАБЛА

Одржана 53. смотра рецитатора „Песниче народа мог“

ОГЛАСНА ТАБЛА

Од понедељка летњи ред вожње

ОГЛАСНА ТАБЛА

Ментално здравље у функцији унапређења образовања

ОГЛАСНА ТАБЛА

Зашто инвестирати у Златибор – 10 бизнис идеја

ОГЛАСНА ТАБЛА

ПРОНАЂИ МЕ! Трећи дан потраге за двогодишњом Данком Илић

ОГЛАСНА ТАБЛА