Home / FOTO RAZGLEDNICA / Da Japanci imaju Rzav još bi nešto naučili o kirigamiju

Da Japanci imaju Rzav još bi nešto naučili o kirigamiju

Ariljska letnja muzička manifestacija “Arlemm“ podrazumeva da se, osim uživanja u muzici koja je njen pretežni deo, možete edukovati u različitim kreativnim veštinama na nizu radionica koje su Arlemm-ov sastavni deo, a jedna od njih bila je i čas kirigamija. Na prvi pogled nešto što odudara od naše sredine,  japanska veština putem koje se  list belog papira pretvara u očima čaroban,  a duši zanosan splet oblika koji  čine jednu kompoziciju, na ovoj radionici uz zvuk Rzava koji je, u pozadini,  pleo neke svoje oblike, dobila je zapravo pripadajući smisao Arilja ovih dana: bezgranični umetnički puls. Za ovaj doživljaj, kao i prve korake u  kirigamiju postarale su se učiteljice OŠ Stevan Čolović: Žanka Selaković, Snežana Ilić i stažista, Dobrila Janković, koje su poželele da svoje iskustvo u radu sa decom iz škole u kojoj predaju prenesu i polaznicima Arlemm-ovih radionica.

Kako je objasnila Snežana, „kirigami je drevna japanska tehnika za pravljenje ukrasnih čestitki, a reč je o tehnici kojom se savijanjem i seckanjem jednog lista papira dobijaju kompozicije koje predstavljaju pravo umetničko delo. Drugi naziv je monkiri, a za razliku od široko poznatog origamija gde se oblici dobijaju savijanjem papira, jednog ili više  listova, kirigami u svoj način pravljenja konačnog oblika uključuje i isecanje delova papira“.

-Do XX veka kirigami je korišćen samo kao ukrasna tehnika, dok se tokom prošlog veka od strane braće Pan počela koristiti i kao Pop Art knjiga što je označilo proširenje njene primene, ali i otvorilo i niz drugih mogućnosti za njen razvoj:i  u programiranju,i u rezanju, pa se tako došlo i do toga da se najsloženije kompozicije prave putem računarskih programa koji ujedno kontrolišu automatsko sečenje – napravila je uvod polaznicima radionice, učiteljica Snežana.

Pojasnivši čemu služi podloga, na koji način se makazama, a potom sečivom isecaju unutrašnji delovi savijenog papira, polaznici radionice, u početku nevešto, a potom nošeni očekivanjem da vide šta će se „desiti“ kada razviju list papira, brzo su ovladavali osnovama kirigamija. Učiteljice su bile tu da pomognu svakom pojedinačno, da pojasne, posebno kada je na red došlo „baratanje“ sekačem. Uz upozorenje da je tu i pribor za prvu pomoć u slučaju da se neko poseče, kasnije su objasnile da su za ovu tehniku „najpodesnija“ deca uzrasta trećeg i četvrtog razreda, upravo zbog mogućnosti da nepravilnim držanjem sečiva i dečijim nestrpljenjem dođe do lakših povreda.

-Sama veština baratanja sečivom jeste jedan od načina da se ovlada strpljivošću. To je jako korisno za decu u ovom uzrastu, tako da se njihova energija na ovaj način korisno obuzdava, kontroliše u koncentraciju na više nivoa, tako da se time deluje i na njihove psihomotorne sposobnosti. Za mlađe uzraste makaze su dovoljne za početak , a tek potom se prelazi na sekač- rekla je Ilićeva.

Za mlade Arlemm-ovce ova tehnika nije bila toliko teška s obzirom da su im prsti već uvežbani sviranjem instrumenata, kako je primetila jedna od polaznica radionice, a dugotrajna vežbanja naučila su ih i da ovladaju strpljivom radu. Pedantni i skocentrisani, za sat vremena uspeli su da ovladaju načinom korišćenja i makaza i sekača,  a svojih radova napravili su mini izložbu. Interesovanje je poraslo tek nakon što su videli celinu svojih radova, pa se rodila ideja za realizacijom još jedne ovakve radionice tokom trajanja Arlemm-a.

Učiteljice su nam prenele i iskustva u radu sa đacima u OŠ Stevan Čolović, rekavši da se kirigami jako dobro „primio“ i među mladim Ariljcima, pa su pravili različite ukrase za Novu godinu, tako da je gotovo svaka jelka kod njihovih kuća imala nekoliko dekoracija koje su rađene u slobodno vreme kod kuće.

-Socijalni momenat ovakvih radionica je nemerljiv-rekle su vredne učiteljice koje, pored obaveze u redovnoj nastavi , nađu vremena i energije i za vannastavne aktivnosti :

-Deca su upućena na saradnju: pokazuju jedno drugom, uče jedno od drugog, objašnjavaju, pokazuju…Sve to čini osnov za formiranje socijalnog bića, a suština školskog obrazovanja nije samo da nauče lekcije, već i da uče da postanu bolji ljudi.

Izvor:pasaz.rs/Milunka  Nikolić

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/