Сељаци из Божетића, под Јавором, пре 78 година сахранили младог борца. И даље се не зна одакле је Павле Орловић. У џепу нашли извезену марамицу од веренице Косе, а први трагови воде у Ваљево и околна села.
Неколико букава никло је из корена осушеног стабла за који је био везан млади човек, па мучен и убијен. Ово му је споменик, аманет је наше куће да их нико не може посећи. На само који метар ниже је гроб где су мој деда и баба, Милоје и Милева Чкоњевић, сахранили припадника Дражине војске, а једини траг је била везена марамица у џепу са натписом „Орловић Павлу – вереница Коса“.
На вису Брежђе, иза последњих кућа засеока Љубановићи у нововарошком селу Божетићи, према Голом брду и Јавору, пољопривредник Мирчета Миро Чкоњевић (77), открива, за „Новости“, и младом историчару Филипу Бјелићу тајну чувану 78 година. Професор историје у оближњој осмољетци „Кнезови Рашковићи“ започео је трагање за пореклом ратника чији гроб мештани не дају да зарасте у шибље.
– У октобру 1944. године преко подјаворских села повлачиле су се јединице ЈВуО (четника Драже Михаиловића) пред наступањем Пете санџачке пригаде. Тадашњи чобани су годинама сведочили како су партизани викали: „Хватајте их живе!“, косећи пушкомитраљезима и гонећи четнике. Прешавши Тисовицу, убили су четворицу – каже Филип Бјелић.
С колена на колено преноси се сећање да је четник заробљен на месту званом Звездин до предат двема партизанкама.
– Оне су га мучиле, тукле и јахале, гонећи ка шуми Брежђе. Измрцвареног, полуголог и босог (један опанак нађен је неколико стотина метара даље), везале су га за суво буково стабло и чупале му браду и бркове, а јауци су се далеко чули. Кад су га докрајчиле, у нашој кући наредиле су да га сахране. Дуго је на том месту био дрвени крст – казује Мирчета Чкоњевић причу предака.
Сахрањени војник у сукненим панталонама, према сазнањима Бјелића, није имао више од 30 година, а по свој прилици био је стасит. Први траг о припадању јединици младог истраживача води у Ваљево и околину, а он подсећа да на тражење података преко радио-таласа породица Чкоњевић није смела да се јави.
– Стрепели су од оптужбе да ће сносити одговорност за смрт Орловића, а и у страху после вишегодишњих тортура нове власти, присмотри и затварања због сече грађе за кућу. Мирчетин отац Неђељко (28) погинуо је са двојицом земљака 1945. године на принудном раду, приликом рушења бране у селу Дражевићи.
Потрага водитеља Миће Орловића
На Радио Београду су негде 1975. године у неколико наврата, на иницијативу познатог водитеља Миће Орловића, родом из Ваљева, тражени подаци о несталом војнику током Другог светског рата – Павлу Орловићу, без навођења којој је војсци припадао – причају у кући Чкоњевића.
Златар Инфо / Фото: Ф. Бјелић
