Министарка пољопривреде Јелена Танасковић изјавила је јуче да је буџет за пољопривреду у 2023. који укључује и додатна средства намењена пољопривредницима, према последњим подацима око 113 милијарди динара
Она је на седници Одбора за пољопривреду Скупштине Србије на којем су се разматрале информације о раду ресорног министарства, рекла да су пољопривредницима у овој години додатно дати прелевмани на млеко од 15 динара по литру, прелевмани на сир који су са 12 динара повећани на 30 динара за килограм, као и прелевмани на евапорисано млеко који су сада 300 динара по литри, а што није било предвиђено планом буџета.
”Субвенције по грлу су са прошлогодишњих 25.000 динара повећане на 40.000 динара, а субвенције по хектару су са 9.000 повећане на 18.000 динара и те субвенције биће исплаћиване у оквиру јавног позива који је ноћас завршен”, казала је Танасковић.
Она је објаснила да сви они који су конкурисали а нису још добили субвенције од 9.000 динара по хектару, њима ће сада бити исплаћено по 18.000 динара, док ће они који су добили по 9.000 у наредном период добити разлику, односно тај додатак. ”Сви који су се пријавили, њих нешто више од 305.000 добиће уместо 9.000 динара, 18.000 динара. Потпуно исто као што је то било и прошле године” , казала је она.
Министарка је навела и да је прошле седмице имала састанак са ратарима и представницима Удружења Жита Србије како би се видела шта ће бити са ценом пшенице, која је тренутно на рекордно ниском нивоу од 18 динара. ”Постоје предлози, али не бих о њима тренутно говорила, јер су преговори још у току”, навела је она.
Када је реч о малинарима, министарка је додала да је од почетка године уведен мораторијум на кредите и њихов репрограм иде на 12 месеци. Нагласила је и да је одобрена и кредитна линија у Поштанској штедионици, коју ће моћи да користе мали и средњи хладњачари до 100 тона малина уз услов да имају робу на стању, а која ће се процењивати у вредности од 300 динара по килограму.
”Банка ће одмах исплаћивати примарне произвођаче када буде одобрен кредит и то максимално до 30 милиона динара, а уколико постоји опција да је мањи дуг од тога, хладњача ће моћи да узме и део кредита за нови откуп”, објаснила је министарка.
Она је навела да је у односу на раније праксе, промена и то да ће пољопривредна инспекција контролисати стање робе у тим хладњачама, односно квалитет и количине које постоје, и да ће банка морати да се се сагласи за сваки килограм робе.
Извор: ГЗС / Тањуг