Када кажемо брашно, већина нас помисли на бело пшенично брашно, али постоји много врста које можемо користити. Нека имају више влакана, нека садрже глутен, а нека не.
О врстама брашна које користимо у исхрани и о утицају на наше здравље у РТС ординацији говорила је Ана Тодоровић, нутрициониста.
Шта показује гликемијски индекс брашна?
„Гликемијски индекс брашна је од изузетне важности јер је показатељ којом ће брзином, након конзумације брашна, шећер у крви порасти. Што би значило да пиринчано брашно најбрже подиже шећер“, рекла је Тодоровићева.
Гликемијски индекси различитих врста брашна:
– Пиринчано брашно 95
– Бело пшенично брашно 85
– Кукурузно брашно 70
– Просено брашно 70
– Спелтино брашно 50
– Јечмено брашно 45
– Ражано брашно 45
– Хељдино брашно 40
– Брашно од леблебија 35
– Овсено брашно 26
Које брашно треба да мешамо са којим да буде што здравије и што боље пециво?
„Оно што бих предложила да буде база је спелтино брашно, има умерену количину глутена. Лепа комбинација би била спелтино, ражано и хељдино брашно. Волим да правим медитерански хлеб, коме ово може да буде база. Може да се дода мало маслиновог уља, мало маслина, оригана, босиљка, морске соли, може и мало меда. У овај хлеб иде сода бикарбона уместо квасца, када се све то умеси тесто треба да стоји минимум два сата, а оптимално би било да тесто преноћи, па тек ујутру да се пече“, истакла је нутриционисткиња.
Колико је глутен споран и које брашно је најбоље?
„Када говоримо о глутену он можеда буде проблематичан код особа које имају проблем са глутенском ентеропатијом и целијакијом, као и код аутоимуних обољења као што је Хашимото. Као глутенска брашна која су здрава издвојила бих ражано брашно, садржи влакна и Бе-витамин, има низак гликемијски индекс. Због тога се препоручује код дијабетичара, код особа које имају инсулинску резистенцију. Идеалан хлеб за дијабетичаре би могао да садржи мешавину спелтиног, ражаног и овсеног брашна, пече се око двадесет минута, а може да стоји неколико дана“, истиче Ана Тодоровић.
Врсте брашна које доводе до киселе реакције у организму:
– Бело пшенично брашно, кукурузно, овсено, ражано, јечмено, пиринчано, брашно од леблебија.
„Важно је да водимо рачуна да смо више у алкалној, а не у киселој средини. Уколико конзумирамо доста намирница које дају киселу реакцију, подобнији смо за настанак многих обољења и пад имунитета. Увек се уз хлеб који једемо додаје свеже поврће и то је идеално да се пе-ха избалансира, здравије је и безбедније“, закључила је за РТС ординацију нутрициониста Ана Тодоровић.
Врсте брашна које доводе до базне реакције у организму:
– Просено брашно, хељдино, спелтино.