Недавна Галупова анкета показала је да Американци који возе класична возила (на бензин и дизел) све мање размишљају о куповини електричног возила (ЕВ), те је забележен је пад интересовања за њих, са 43 на 35 одсто. Такође, проценат одраслих Американаца који не намеравају да купе ЕВ порастао је са 41 на 48 одсто у односу на претходну годину.
Изгледа да су, колико год се инсистира на прелазак на возила на батерије, класични аутомобили са моторима са унутрашњим сагоревањем још увек у првом плану, односно не бележе значајан пад у продаји на глобалном нивоу, нити на европском континенту.
Када је Европа у питању, Европско удружење аутомобилске индустрије (АЦЕА) у јуну 2024. саопштило да је продаја аутомобила на бензин остала релативно стабилна, те је број нових реситрација пао за само 0,7 одсто. Пад на кључним тржиштима, као што су Француска (-20,2 одсто) и Шпанија (-7,5 процената) уравнотежен је растом у Немачкој (+12,1 одсто) и Италији (+6,9 процената).
Као резултат тога, бензински аутомобили сада представљају 34,4 одсто од укупних нових регистрација, у односу на 36,2 процената у јуну прошле године.
Тржиште дизел аутомобила је доживело сличну ситуацију, са благим падом од 0,9 одсто, што је резултирало уделом од 12,7 процената на тржишту прошлог јуна. Док је Немачка забележила раст од 12,4 одсто, пад је примећен на другим великим тржиштима, као што су Италија (-18,3 процената), Француска (-8,3 одсто) и Шпанија (-2,1 одсто).
Електрична возила заузимају 13-14 одсто новорегистрованих возила у Европској унији, док остатак удела имају хибридна и возила на гас.
Цене и инфраструкура брину потенцијалне купце ЕВ
Отпор ка куповини нових ЕВ није без разлога, а највећи је онај финансијски. Наиме, купци са просечним зарадама могу само да маштају о возилима нове генерације, док они са дубљим џепом могу да калкулишу да ли ће дати поверење возилу на батерије или провереним аутомобилима на фосилна горива. Има и олакшица, у смислу што многе државе субвенцијама стимулишу куповину ЕВ, а међу њима је и Србија.
Такође, проблем са којим се возачи још увек суочавају је инфраструктура, односно недовољан број пуњача за ЕВ, док је бензинских пумпи одавно довољно.
Још један од разлога је и домет вожње, бензинци и дизелаши још увек могу да пеђу већу километражу са пуним резервоаром него било које електрично возило са једним пуњењем батерије.
Ипак, произвођачи ЕВ и пружаоци услуга пуњења батерија убрзано раде на што већем броју станица за пуњење, али и већој издржљивости батерије, односно преласка дуже километраже возила у једном „даху“.
Возачи у Србији привржени класичним возилима
Према подацима које је објавила Српска асоцијација увозника возила и делова, домаћи возачи су и даље наклоњени бензинцима и дизелашима, јер је удео продатих ЕВ минималан.
Када је реч о врсти горива за које су се купци најчешће одлучивали, код путничких возила убедљиво први избор су бензински мотори са процентом од 48,33 одсто. Хибридни погон комбинација бензин-струја је на другој позицији са 21,50 одсто (занимљиво је да расте и број продатих возила са хибридним погоном дизел-струја па је и њихов удео достигао 7,68 одсто тржишта).
Дизелаши су на трећем месту са 19,53 одсто. Путничка возила са „фабричким плином“, уграђеним погоном на ТНГ и бензинским мотором заузела су 2,10 одсто тржишта.
Само на електрични погон продато је 116 путничких возила. Продато је и 102 лака комерцијална возила са погоном на електричну енергију.
Када је реч о погону лаких комерцијалних возила, купци у Србији и даље највише купују возила са погоном на дизел – 57,59 одсто, али и ту се примећује пад у односу на прошлу годину од 2,03 одсто. Погон на бензин код ЛКВ је у константном расту, удео на тржишту је 19,82 одсто, а годишњи раст чак 92,48 одсто, што показује тренд промене схватања купаца.
До 2035. године требало би да престане производња возила на фосилна горива, ову одлуку је донела Европска унија прошле године. У пракси, то би значило, да се више неће производити возила на бензин и дизел, већ само на батерије. У складу са тим, велике ауто-компаније раде на прилагођавању производње за ЕВ, мада многи не верују да ће овај циљ бити испуњен, већ да ће рокови бити продужени.
Да неће скоро одзвонити возилима на бензин и дизел верује Жан-Доминик Сенар (Јеан-Доминиqуе Сенард), председник управног одбора групе Ренаулт, који је прошле године изјавио да ће мотори какве познајемо живети још најмање 70 година, те да све зависи од (не)способности еколошке транзиције и роковима који су дати произвођачима аутомобила да пређу на продукцију е-возила.
Извор: Бизнис.рс