
Од септембра претпрошле године, када је учествовала на мастеркласу – барокној академији у Новом Саду, у Сари је расла жеља да се посвети раној или барокној музици, музичкој епохи која је изнедрила Баха, Вивалдија, Корелија, многе друге познате композиторе. Како ни на једној академији у Србији не постоји одсек који се бави интерпретацијом на изворним барокним инструментима, Сара, данас дипломирана музичка уметница, приватно се бавила истраживањем ране музике, читала, вежбала.
– У јуну 2022. у Београду је одржан још један мастерклас коме је присуствовао Адриан Батефрилд, професор са Краљевског колеџа за музику у Лондону. Допало му се како свирам барокни репертоар, задивила га је моја жеља да се бавим раном музиком, па ми је предложио да полажем пријемни испит за Краљевски колеџ како би се тамо евентуално усавршавала – прича девојка која је основне академске студије за модерну виолину завршила на Академији уметности у Новом Саду.
Предлог професора Батерфилда Сара Матовић је једва дочекала. Са припремама за пријемни испит кренула је одмах. По неколико онлајн часова одржали су јој сам Батерфилд и Предраг Госта, наш диригент, чембалиста и оперски певач који на Оксфорду завршава докторске студије за барокну музику. Све остало Ужичанка је одрадила сама – преслушавала је музику, пуно читала о композиторима и делима, свирала. Аудиција је била заказана за 5. децембар у Лондону. За свега пар месеци успела је да се припреми за шта се, каже, припрема кроз целе академске студије.
Ипак, уживо није изашла на аудицију.
-Британској амбасади сам предала све папире, два позивна писма са колеџа, али визу из неког разлога нисам добила. Обавештење да сам одбијена стигло ми је три дана пред пријемни. У најмању руку осећала сам се разочарано и немоћно. После толико напорних припрема, букирања смештаја и авионске карте, што је за моју породицу био велики финансијски изазов, маштања да видим Лондон и изађем на сцену Краљевског колеџа, није ми допуштен улазак у Велику Британију – каже Сара.
Није хтела да устукне. Ухватила се за последњу сламку, ни сама не верујући превише да ће издржати, решила је да проба последње преостало пре него што јој се снови потпуно распрше у лондонској магли. На колеџ, чија се диплома сматра за ствар престижа, послала је мејл објашњавајући да није добила визу.
Универзитетске власти, ценећи речи хвале које им је о њој пренео професор Батерфилд, омогућиле су јој да задати репертоар, који је требало да изводи пред комисијом, сними и пошаље.
– То сам и урадила, потом и обавила интервју. Седам дана касније стигло ми је обавештење не само да сам положила, него и да сам добила пуну школарину, стипендију, за две године специјалистичких студија за рану музику – преноси виолинисткиња.
Краљевски колеџ у Лондону, објашњава она, изузетно ретко додељује стипендије у стопроцентном износу, а још ређе странцима. А тек ретко за две године специјалистичких студија.
– Школовање уметника из других држава је дупло скупље него британских држављана. Ако се узме у обзир да сам добила стипендију за две године, значи да је колеџ морао да одбије четири британска студента које би стипендирали по годину дана – наводи Ужичанка.
Сара у Лондон треба да се јави почетком септембра. Предочено јој је да захтев за визу мора поднети до краја маја. Међутим, пред њом се испречила још једна административна, нимало јефтина зачкољица.
– У марту сам сазнала за правило британске владе да сви студенти Краљевског колеџа морају 28 дана пре подношења захтева за визу на рачуну имати 12.006 фунти, односно 13.675 евра. Од тада се кроз разне акције трудим да сакупим толики новац. Пре неки дан од града Ужица добила сам значајних 300.000 динара – прича Сара Матовић.
Задата сума, прецизира она, важи само за прву годину студија, а за другу ће јој требати још толико.
Новац који ће на рачуну понети у Британију, Сара планира да кроз стечено знање врати у Србију. Жеља јој је да поспеши напредак националне културе и на некој од академија иницира отварање смера који ће се, каже, бавити интерпретацијом ране музике на изворним барокним инструментима.
Фото: Блиц/уступљена фотографија
