Велика новина је да ћете уколико из више покушаја пробате да подигнете готовину на банкомату, за погрешно укуцан ПИН морати да платите.
Разлоге за нове цене стручњаци виде као страх банке од тога колико ће прихода имати до краја године.
Шта све поскупљује
Према најавама банака, поскупеће бројне услуге – одржавање рачуна, подизање чекова и провизије за мобилно и електронско банкарство, а нови ценовници почеће да се користе у августу.
Иако се нису све банке огласиле о промени цена, према информацијама оних које то јесу урадиле, издавање серије чекова ће коштати 300, уместо пређашњих 200 динара. Издавање картице по хитном поступку, које је до сада било бесплатно, коштаће 400 динара, док ће испорука картице на кућну адресу, која је до сада коштала симболичних 50 динара, сада коштати не тако симболичних 800.
А, овде није крај поскупљењима.
Тако ће грађани морати да плате и скупљу провизију за подизање новца са банкомата друге банке, као и за све трансакције које обављају преко еБанкинга. Уколико је до сада ваш највећи страх да ће вам банкомат „прогутати“ картицу, од августа ће вам то бити најмања брига.
Шта ћете све морати да платите
Наиме, банке су најавиле наплату вишеструких покушаја за подизање новца са банкомата. Исти је случај и са неуспелим покушајима плаћања путем интернета.
А, уколико изгубите картицу – спремите се и то да платите. Тако ћете, уколико сте, не својом кривицом, изгубили картицу, а на рачуну сте имали до 3.000 динара, ви бити ти који ћете сносити трошкове. Трошак ће сносити банка уколико је износ који имате на рачуну већи и уколико успете да докажете да нисте злоупотребили картицу или били „видљиво немарни“.
Уколико сте помислили да основа за поскупљење нема, као ни разлога да за погрешно укуцан ПИН код морате да платите, с обзиром на то да у овим трансакцијама нема утрошка папира, као ни ангажовања банкарских службеника, у праву сте.
Наиме, председник удружења за заштиту потрошача „Ефектива“ Дејан Гавриловић највећи проблем види у томе што логичног економског оправдања за нове ценовнике нема.
„Ако поскупи гориво, таксиста ће повећати цену јер му од тог горива зависи посао. Од чега банка толико зависи да би подигла цене два или три пута? Који су се то трошкови њима повећали па морају да повећају услуге? Поскупела су и нека осигурања, а ако их питате због чега, они ће рећи да сви дижу цене, па и они желе да зараде“, рекао је он.
Гавриловић је објаснио да је жеља за додатним профитом у овом случају потпуно неоправдана, с обзиром на то да су банке већ изузетно профитабилне фирме. Према његовим речима, ако фирма послује у „плусу“, профитабилна је, те се не може рећи да је цене подигла због кризе.
Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, поскупљење банкарских услуга види као „окретање банака ка извесним приходима“, тачније накнадама које узимају од корисника по различитим основама. Према његовим речима, због кризе и општег поскупљења, банкама је тешко да предвиде своје каматоносне приходе које ће остварити до краја године.
Како су ово главни приходи сваке банке, оне су одлучиле да се преоријентишу на друге видове зараде.
„Чињеница је да ће због свих поскупљења бити смањена кредитна способност грађана и расположивост за узимање кредита. Банке се сада оријентишу на такозване некаматоносне приходе, који су им извесни и које сваког месеца узимају од грађана“, рекао је Грубишић и истакао да „банке нису дужне да правдају подизање цена својих услуга“, што је према његовој оцени „суштина свега“.
Још један проблем је што банке немају никакву регулативу и могу да мењају ценовнике свакодневно. То нико не контролише, а на крају се све своди на то да клијенти овакве промене могу да пријате или једноставно – промене банку.
ГЗС/ Курир/Нова С