Малине са овог поднебља спадају међу географски препознатљиве прехрамбене производе.
На пијаци малине, произвођачима из нашег водећег ариљско-ивањичког Малиногорја, где је „црвено злато” најквалитетније, понекад се дешава да се туђе, слабијег квалитета (углавном из земаља у окружењу), продају у свету. под ознаком да су из Србије. Трговци, увозници, извозници, шпекуланти (који не знају колико је захтевно узгајати крупне малине, и од њих остварити најбољи приход) журе да зараде од овог извозног воћа траженог у ЕУ, па прибегавају свему. Тиме се, кажу малинари, угрожава углед арилске малине, најбоље у Европи и са заштићеним географским пореклом, коју треба заштитити од последица оваквог промета.
А заштитом од превара на тржишту, унапређењем система контроле, као и бољом препознатљивошћу арилске малине бави се пројекат „Савез” који је овде тек почео, а већ је присутан (у очувању органске хране и оних са заштићеним пореклом) у 12 европских земаља. Са њом је арилска малина сврстана међу географски препознатљиве прехрамбене производе.
– Ево нас на почетку великог пројекта, који финансира ЕУ. Учесник и партнер у њему је Удружење „Ариљска малина“, које окупља пет хладњача и 150 произвођача малине и стриктно спроводи систем контроле квалитета како би арилска малина врхунског квалитета, у светлу свог угледа, стигла до купаца. Циљ пројекта је истраживање и значај производа на тржишту, позиционирање на тржишту где му је место. Са заштићеним географским пореклом арилске малине на домаћем тржишту, а намеравамо, преко комисије из Брисела, да буде заштићена и у ЕУ – рекао је Божо Јоковић, директор арилске малинарске задруге „Агро еко воће”.
Како је локалним медијима рекла Тамара Живадиновић из консултантске куће „Мена груп”, овај пројекат има за циљ да аутоматизује процес следљивости, што је важан сегмент заштите географског порекла. – Поред тога да се спрече неке преваре у ланцу, не од произвођача, наравно, већ попут оних када се нека друга малина пласира под именом арил. Реализација овог пројекта, у коме се примењују иновативне технологије и учествују многи партнери из ЕУ, требало би да ојача позицију малинара из ариљског краја на иностраном тржишту. Резултат ће бити ојачан систем обезбеђења квалитета, јер се ради и на сензорским моделима за аутоматизовано препознавање квалитета арил малине. И то је један од производа укључених у овај пројекат – истакла је Тамара.
Овом приликом се чуло да се „Савез“, чија реализација овде траје две године, реализује у сарадњи са партнерима, научним институтом и уз подршку локалне самоуправе. Председник општине Ариље Предраг Маслар каже да локална самоуправа стоји уз Удружење „Ариљска малина” и пројекат „Савез” који ће довести до побољшања следљивости ариљске малине, као и заштита од злоупотребе. – Важно је не само за инострано већ и за домаће тржиште, да правимо разлику између арилске малине и осталих. Као општина даћемо сву нашу подршку да заштитимо наше производе, наравно, и да станемо уз животну средину – рекао је Маслар.
Извор: Политика