OGLASNA TABLA – INFO
FOTO RAZGLEDNICA ZDRAVLJE

Alergije – Ko se promenio, biljke ili mi

Iz godine u godinu priča o alergijama ne gubi na aktuelnosti. Postavlja se pitanje, da li smo se mi promenili, ili su se biljke promenile, ili su za sve krive klimatske promene.

Gost Beogradske hronike, profesor Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta napominje da promene klime utiču i na biljke i na ljude, ali biljke se mnogo brže prilagođavaju promenama nego ljudi. Mada ćemo se i mi vremenom prilagoditi. 

„Kada pričamo o alergijama, zapravo pričamo o polenu koji biljke produkuju, a u kojem se nalazi muški polni materijal. On je vrlo važan za oplođenje i biljke ga produkuju u enormnoj količini ne bi li došlo do oplođenja i formiranja semena. S druge strane, polen u sebi sadrži neke proteine i enzime i kada te čestice polena, koje mogu biti veličine između 10 i 200 mikrona, zavisi o kojim biljkama se radi, dospeju u organizam, padnu na mukoznu sluznicu, zbog tih proteina i enzima organizam reaguje. Kod nekoga burno, a kod nekoga mirno jer ima imuni odgovor kojim uspeva da prevaziđe taj problem. Tako nastaju alergije kod ljudi“, objašnjava profesor.

U novije vreme postoje sprejevi koji prave barijeru na sluznici i onemogućavaju da polenovo zrno koje dospe u disajne organe dođe u direktan kontakt sa ćelijama i na taj način se predupredi alergijska reakcija. Isto tako, sve maske koje su danas u upotrebi iz sasvim drugih razloga i te kako mogu da zaštite od polena, napominje profesor Janaćković.

„I naočare su od pomoći, ali maske suštinski mogu da spreče prolazak čestica polena jer su one mnogo veće od koronavirusa koji je 0,1 mikron i mogu da budu vrlo delotvorne“, naglašava gost Beogradske hronike.

Proleće je bilo doba kada se pojavljivao najveći broj alergija, ali poslednjih godina kao da se sezona produžila na celu godinu. Cvetanje biljaka zavisi od različitih uslova i ne događa se svake godine u isto vreme, objašnjava profesor. Ukoliko dođe do promena u spoljašnjoj sredini, ako je vlažnost vazduha niska ili visoka ili temperatura viša, biljke će reagovati onako kako njima odgovara. One imaju široke mogućnosti prilagođavanja i neće svake godine cvetati u isto vreme.

Može li se biti alergičan na med

Ambrozija, artemizija ili pelen su biljke koje se oprašuju vetrom, kao i većina drveća i tu insekti ne učestvuju. Postoje biljke koje se oprašuju i insektima i vetrom.

Pčele su oprašivači mnogih biljaka i mnogih livadskih biljaka među kojima su i trave koje su vrlo bitne alergene biljke. U medu će se sigurno naći određena količina polena koji može da izazove alergiju kod nekih ljudi.

Zato treba biti oprezan ukoliko znate da ste alergični na neke biljke i najbolje je izbegavati i ne upotrebljavati med u velikoj količini, savetuje profesor Janaćkovi.

Postoji neki okvirni period u kome one cvetaju, ali produkcija polena nije uvek ista. Nekada će u martu biti veća produkcija polena kod drvenastih biljaka, a nekada će to biti u aprilu. 

Izvor:RTS

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Vučić: Vakcinisaćemo dva miliona ljudi

Oglasna Tabla

Policijski čas u Beogradu od petka do ponedeljka

Oglasna Tabla

Čajetina odoleva infekciji Covid 19

Oglasna Tabla

Uvedena vanredna situacija u Varoši – neće biti Zlatarfesta!

Oglasna Tabla

Slavna srpska virusološkinja dr Ana Gligić ima optimističnu prognozu: Sledi naglo opadanje koronavirusa!

Oglasna Tabla

Na području Zlatiborskog okruga potvrđena 94 nova slučaja „covid 19“ virusa

Oglasna Tabla

Goran Stevanović: „Ovo su tri simptoma zbog kojih morate odmah da se javite u KOVID AMBULANTU, počne lako, ali se onda pogorša“

Oglasna Tabla

„Klinička slika dece ozbiljnija nego u prvom naletu virusa“

Oglasna Tabla

Nove mere: Obavezne maske, prekinut rad PU, ograničeno radno vreme ugostiteljskih objekata

Oglasna Tabla