ОГЛАСНА ТАБЛА
СРБИЈА ФОТО РАЗГЛЕДНИЦА

Афричка куга свиња донела бројне проблеме. Шта ће се дешавати са ценом меса?

Афричка куга свиња захватила је већи број општина и округа у Србији. Доктор ветерине и секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије Ненад Будимовић каже за РТС да фармери добро знају симптоме болести, али да је важно да знају и како да спрече њено ширење.

Наглашава да нам долази период када је питање шта ће се дешавати и са ценом свињског меса и са бројем свиња. Ово ће бити тешка борба да се одржи производња свиња и свињског меса, поручује Будимовић.

Ненад Будимовић наводи да је афричка куга свиња болест у развитку, као и да је зараза захватила већи број општина и округа.

„Када пратимо ситуацију и то зашто је одједном болест дошла у фокус то можемо да повежемо са миграцијом туриста и великим прометом људи у летњем периоду“, додаје Будимовић.

На питање да ли то значи да је и човек преносилац, Будимовић каже да јесте и човек, али и производи тј. храна.

Фармери добро знају симптоме болести, али је важно да знају и како да спрече њено ширење.

„Оно што је најбитније је да се свиње не држе на отвореном простору, да комшије не долазе у економски део домаћинства, да се ради дезинфекција“, поручује Будимовић.

Објашњава и како се правилно ради дезинфекција.

„Није дезинфекција само сипање дезинфекционог средства у блато или по обору који није очишћен, мора да се опере и очисти и тек онда дезинфикује. Није само сунђер натопљен дезинфекционим средством дезобаријера, то мора да се мења“, рекао је Будимовић.

Да ли је системска дератизација решење
Преносиоци болести су и глодари, па је због тога дератизација веома важна. Чак 30 година нисмо имали системску дератизацију, а на питање да ли је сада прави тренутак за то, Будимовић каже да глодари сигурно јесу преносиоци, али да је питање да ли би системска дератизација сада била решење.

„То подразумева да стручне службе улазе у економска дворишта, постављају мамке, а мислим да није време за то, јер је то један од начина ширења болести. Сигурно да свако може да спроведе на свом домаћинству, а локална самоуправа на јавним површинама и да на тај начин се смањи популација глодара“, поручује Будимовић.

„Биће тешка борба да се одржи производња свиња и свињског меса“
До петка је еутаназирано око 18.000 свиња. Проблема у производњи свињског меса било је и пре појаве афричке куге свиња. Наводи да смо у 2023. годину смо ушли са неких 2.670.000 свиња, што је за преко 200.000 мање него 2022. године.

„Није нам требало ово, свакако ово ће бити једна тешка борба да се одржи производња свиња и свињског меса, а видимо и да у Европи се дешавају велике промене – смањен је број крмача за неких 500.000 за свега годину дана. Цена свињског меса је порасла и сада је неких 3,3 евра по килограму, а била је 2,3 евра“, напомиње Будимовић.

Поручује да нам долази период када је питање шта ће се дешавати и са ценом и са бројем свиња.

На питање када би то поскупљење могло да се прелије на Србију, Будимовић каже да ми не производимо довољно свињског меса за сопствене потребе, као и да задовољавамо потребе негде око 87 одсто захтева тржишта.

„Остало нам је потребно за прераду и купујемо у ЕУ. Тешко је сада давати пројекцију и причати људима бавите се узгојем свиња, а болест је у експанзији. Треба сачекати да видимо како ће све ићи не само у Србији, него и у Европи“, додаје Будимовић.

Зашто је дошло до толиког пада свињског фонда
Од осамдесетих година свињски фонд се смањио за 40 одсто. Будимовић каже да имамо реално добре услове за гајење свиња, добру храну за животиње, довољан број објеката, кланице.

„Проблем је у томе што се та производња некако сврстава у оно тако је радио мој отац и мој деда у том већем броју малих газдинстава. У преко 200.000 газдинстава се одвија производња свиња“, наводи Будимовић.

На питање да ли је решење да се иде на велику кланичну индустрију, Будимовић је оценио да мала газдинства треба да опстану.

„Она су специфичност у смислу да домаћини сами себи обезбеђују свињско месо, а неке благе тржишне вишкове могу да продају кланичној индустрији“, објашњава Будимовић.

„Наша генетика није тако добра, имамо мањи број прасади по леглу, храна је скупља због некоришћења генетски модификоване хране“, додаје.

Говорећи о томе каква је стратегија када ова епидемија прође, Будимовић наводи да у јеку борбе са болешћу, за коју се још не зна да ли је достигла свој пик, не могу да дају савете да се шири попуација свиња.

„Треба држати овај ниво што је могуће дуже, али наравно планови за унапређење производње свињског меса стоје“, закључио је Будимовић.

Извор: ГЗС/РТС

Podeli članak

Komentari

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

СПРЕМИЋЕТЕ ИХ БРЗО, А ЈОШ БРЖЕ ПОЈЕСТИ: Пица мафини – Сјајна комбинација за све љубитеље сочних пита и теста

Временска прогноза за недељу – 26. мај

„Да нико не буде изостављен“

Таксисти ће морати да имају камеру у возилу ако се усвоји нови закон

Ужички ватрогасци спасили две жене и дете из аутомобила у бујици

У којим државама је неопходно путно осигурање?

Бесплатни очни прегледи – Еликсир 26.маја

Златиборски Еко Aграр добитник награде „Најбољи у Агробизнису“

Распуст у Србији – четири различита датума почетка летњег одмора за четири категорије ђака