Home / FOTO RAZGLEDNICA / Zdrav život porodice Lekić na obroncima Zlatibora (VIDEO)

Zdrav život porodice Lekić na obroncima Zlatibora (VIDEO)

Zlatibor pored naseljenog dela ima i svoje skrivene lepote, a to su nepregledna brda, livade, suvati i još mnogo toga. To su uglavnom opusteli predeli, ali se uvek može naći po neko domaćinstvo koje odoleva izazovima i teškoćama na koje se nailazi u takvim predelima.

Idući od Oka starim makadamom ka Semegnjevu, nakon dva kilometra stižemo u Lekića kolibe. Od koliba ostalo je samo ime, jer su one uglavnom napuštene. Jedino domaćinstvo u kome neko živi je domaćinstvo Rajka Lekića, koji tu živi sa suprugom Ankom. Bave se isključivo stočarstvom, a imaju i jedan vrt sa tri plastenika. Ne kupuju ništa od povrća, sve im je na dohvat ruke, a ima i za decu koja žive na Zlatiboru. Hrana je organskog porekla, ničim se ne prska, ni veštačko đubrivo se ne koristi. Čak ne koriste ni prašak za zlaticu, nego je pokupe sa krompira. Ne prskaju ni maline, ni aroniju, ni borovnice, a sve im uspeva. Imaju još kupine i jagode, pa čak i jedan mali vinograd, tek stigao na rod.

Do prošle godine Rajko je držao 17 krava i od njih je imao mleko i telad. Sva stoka je umatičena i redovno dobija subvencije od države. U međuvremenu stočni fond se smanjio tako da sada ima osam krava. Pored krupne stoke ima još 45 umatičenih ovaca, sjeničke rase. To je rasa koja dobro podnosi zlatiborsku klimu. Jagnje se dva puta godišnje, a često se ojagnji po dvoje pa čak i po trojnje jagnjadi. Ovce čuva Anka, a Rajko krave. Pored toga, samo za svoje potrebe imaju još i sedam svinja i kokoške koje šetaju, tj. nisu u kavezu i samim tim dobijaju se i organska jaja. Čak i koncetrat ne kupuju nego Rajko melje kukuruz, trikital, i ječam tako da zna šta daje stoci. Na farmi Lekića sve je organsko i ko ne veruje nek` dođe i nek` vidi, nema šta da se krije.

Međutim, tu postoje i određeni problemi, a to su vukovi, medvedi i psi lutalice. U aprilu mesecu, psi lutalice su mu zaklali jagnje, a u oktobru vukovi kravu. Ipored toga što ima pušku, ne sme da je koristi. I onda stoku mora da brani motkama. Inače, ovaj predeo je proglašen za parak prirode prve kategorije, što Rajku ne ide na ruku, jer mnogo toga bi uradio, a ne može. Struju nikada nisu uvodili, ali su stavili solarne panele, tako da sad koriste monofaznu struju. Rade mnogo, a desi se da nekad spavaju samo dva do tri sata dnevno, toliko posla ima. Kad se krava teli i ovca jagnji, celu noć mora da se dežura. Dešavalo se da su i noću kosili livadu pod farovima.

„Mi po ceo dan radimo, nemamo vremena ni kafu da popijemo. Dan nam „proleti“, ali mi u poslu uživamo i nije nam teško. Doktorima ne idemo, a ja čak nemam ni zdravstvenu knjižicu“, priča nam Rajko. Na zdravom vazduhu i zdravoj hrani, zdravo se živi i nikad se nebi menjali za grad.

U blizini Lekića koliba nalazi se Hajdučko vrelo, izvor čiste planinske vode. Nekada je ceo taj predeo bio pod šumom. A gde je šuma tu su i hajduci. Tu su se oni obično okupljali radi odmora i pili su tu vodu. Tako je i izvor dobio ime – Hajdučko vrelo. Ceo taj predeo je čist, od potoka pa do kamena, nema šta da ugrozi prirodu. Hajdučko vrelo je granica između Branežaca i Šljivovice.

Izvor:zlatiborpress.rs/Autor: Miroslav Vesović

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/