Home / FOTO RAZGLEDNICA / ZBOGOM ŠEFOVI I FIKSNO RADNO VREME: DUŠAN JE ONLINE PISAC KOJI ZARAĐUJE IZ SVOJE SOBE U UŽICU

ZBOGOM ŠEFOVI I FIKSNO RADNO VREME: DUŠAN JE ONLINE PISAC KOJI ZARAĐUJE IZ SVOJE SOBE U UŽICU

Sedeći i radeći od kuće bio je angažovan i plaćen od strane desetine poslodavaca, najviše iz Amerike, Japana, Holandije, Nemačke, Izraela i Australije. Njegova kancelarija je u stanu u Užicu, a posao obavlja preko interneta. Oprema za rad su mu računar, kreativnost i perfektno znanjeengleskog jezika.

Dušan Leon-Ćitić (32) već tri godine na sajtu www.freelancer.com piše tekstove i članke i učestvuje na takmičenjima za kratke priče, seminarske radove, opise proizvoda, prodajna pisma, marketing konsultacije, kreativne ideje i slogane. Gurao je, kako kaže, svaki svoj potencijal do maksimuma, izražavao svoju kreativnost i počeo pomalo i da zarađuje. Najviše je uživao u činjenici da konačno gospodari svojim vremenom, da nema šefa kojem mora da polaže račune i da radi nešto što ga zaista interesuje i motiviše da stvara.

Dve godine zaredom njegove satire odabrane su da budu objavljene u Zborniku Nušićijade

Nekad mesečno zaradi samo 50 dolara, a nekad i deset puta više. Ali, od novca mu više znači da stvara nešto što drugi primećuju i vrednuju i da može da provodi vreme sa porodicom i prijateljima kad god poželi.

Njegova pauza počinje jednim klikom na računaru i prekida se kada proceni da je vreme da nastavi. Rokovi klijenata se moraju poštovati, ali Dušan određuje kako će vreme za rad biti raspodeljeno; da li 2 dana po 10 sati za određeni projekat ili 10 dana po 2 sata.

– Strani jezici su mi uvek bili među omiljenim predmetima, a naročito engleski, koji sam razvijao uporedo sa maternjim jezikom. Usavršio sam ga do poslovnog nivoa, a završio sam i online kurs akademskog pisanja – priča mi Dušan, koji od sedme godine piše pesme, priče i uvek pohvaljivane sastave.

Svakog dana trenira u teretani, a svima koji se bave online poslovima savetuje da moraju da nađu neki sport kojim će se svakodnevno baviti. „Sedenje satima za računarom i nezdrava ishrana loša su kombinacija, tako da morate održavati telo u formi da se ne biste zapustili“ – kaže Dušan.

Znanje stečeno na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu gde je postao master inženjer ne znači mu previše u ovom poslu. Prema njegovim rečima, da bi se ostalo u tokovima online marketinga treba mnogo da se istražuje o toj tematici, da se čitaju korisni članci stručnjaka za marketing i da se gledaju tutorijali.

– Da biste uspeli na internetu morate biti spremni da učestvujete na desetinama takmičenja i da dajete prihvatljive ponude potencijalnim poslodavcima, kako bi došli do prvog posla. Ne očekujte da ćete zaraditi značajnu količinu novca dok se probijate na online tržištu rada, jer vam je tad jedini cilj da budete primećeni i da dobijete dobar rejting. Tek kad dokažete svoje talente i potvrdite da ste pouzdan radnik koji poštuje rokove, možete očekivati ozbiljniju zaradu. Vrednima i istrajnima se trud isplati i ako budete imali sreće da pridobijete stalne klijente, imaćete i kontinuiran izvor prihoda svakog meseca – savetuje Dušan.

„Beograd nije bio mesto za mene; uvek mi je delovao previše bučno, prenaseljeno i užurbano. Užice poseduje mir koji je meni potreban; to je grad prepun topline i jedinstvenog načina života bez gužvi u saobraćaju i otuđenosti komšija“- kaže Dušan. Svoj kraj pokazao je gošćama iz Amerike.

Zajedno sa mnogobrojnim učesnicima prijavio se na takmičenje koje je poznata američka spisateljica Kerol Đino postavila na sajt Freelancer u novembru 2016. Bio joj je potreban adekvatan tekst koji bi mogla da iskoristi kao prodajno pismo za jednu od svojih knjiga.

Dušanov tekst odnosio se na lično viđenje pomenute knjige, uz predstavljanje svih razloga zbog kojih bi čitaoci poželeli da je kupe. Znao je da je reč o ozbiljnoj autorki koja iza sebe ima godine iskustva i značajna priznanja.

Nakon nekoliko dana dobio je direktnu poruku od Kerol.

– Predložila je da razmotrim da me angažuje da napišem nekoliko prodajnih pisama i odradim e-mail marketing za još 4 knjige. Nisam razmišljao ni pet sekundi! Malo je reći koliko sam tek bio fasciniran kada sam saznao da je ona bila i dugogodišnja životna saputnica čuvenog Oskarovca Maria Puza, čija sam dela, među kojima su Kum, Sicilijanac i Poslednji don, poznavao. Sve to delovalo mi je nestvarno.

Dušan mi priča da Kerol nije mnogo znala o našoj zemlji; samo da smo negde u Evropi i da nas uglavnom negativno prikazuju u filmovima.

– Nisam želeo da ostane u ubeđenju da Srbija nije obećana zemlja kakva je Amerika. Morala je da sazna o lepoti naše prirode, o našoj bogatoj istoriji i kulturi, o čuvenoj srpskoj gostoprimljivosti i porodičnim vrednostima kakve samo mi još uvek poštujemo i negujemo. Pozvao sam je da bude gost u mom domu i da sazna sve iz prve ruke – bez lažne šminke i propagande – seća se.

– U pratnji sestričine Dženi ovog leta prvi put je došla u Srbiju. Bile su tretirane kao naši članovi porodice. Obišli smo sva značajna mesta u Užicu, šetali se pored Đetinje i divili se vodopadu. Popele su se na Tornik i probale čuvenu užičku komplet lepinju. Kazale su da je Srbija za njih pravo mesto nade, gde još postoji pravi život.

Kako su početkom 2017. vodili dosta razgovora o sličnostima i razlikama između američke i srpske kulture i društva, Dušan i Kerol primetili su koliko je kapitalizam preuzeo vodeću ulogu u životima pojedinaca i potisnuo pravi značaj sigurnosti, razumevanja i povezanosti među ljudima. Tako su došli na ideju da zajedno napišu knjigu.

– Stalno se gomilaju novi strahovi i ceo svet se nalazi u konstantnom stanju opreza i nepoverljivosti. Kerol mi je predložila da bismo ove naše filozofske diskusije mogli da pretvorimo u knjigu Kako se osećati sigurno u nesigurnom svetu. Cilj je vraćanje pravim životnim radostima, koje nisu vezane za novac i moć, već za porodicu, prijateljstvo, izražavanje kreativnosti i uživanje u malim stvarima koje život znače.

Dušan kaže da sebe nikada nije zamišljao kao nekoga ko će ceo životni vek provesti u nekoj kompaniji radeći jedan isti monotoni posao iz dana u dan, do penzije. Fiksno radno vreme i nadređeni menadžeri kojima polaže račune nisu bili deo njegovog plana.

– Članovi moje porodice još uvek su u neverici. Moja majka je bila zabrinuta kada sam joj rekao da više neću tražiti standardan posao. Iako sam počeo da zarađujem, ona je i dalje pominjala oglase za posao ili naglašavala kako treba misliti i na budućnost. Ništa nije zagarantovano i moj „penzioni fond“ je trenutno prazan, ali ja uživam u svojoj kreativnoj slobodi i slobodnom vremenu. Nema te zarade koja bi mogla da se meri sa ovakvim radnim uslovima. Moji tekstovi, ideje, slogani i klipovi obišli su na desetine zemalja i ostavili svoj trag. Većina mojih prijatelja oduševljeno je pozdravila moju odluku da nastavim sa ovakvim poslovanjem, a sada su već i neki od njih pristupili u online honorarce. Sumnja u zaradu uvek postoji, ali kada zaradite i nekoliko dolara na početku, shvatate da je ipak sve moguće. Ostalo sve zavisi od vas samih i povremeno od srećnih ili sudbinskih okolnosti, zavisno kako na njih gledate – ispričao je Dušan u svojoj Priči sa dušom. Sajt preko kojeg Dušan piše tekstove pronađite OVDE.

Tekst i fotografije:
Nenad Blagojević
www.pricesadusom.com

 

Pratite nas

Komentari