Home / FOTO RAZGLEDNICA / ZBOG ČEGA JE VAŽNO KADA JEDETE, A NE SAMO ŠTA JEDETE

ZBOG ČEGA JE VAŽNO KADA JEDETE, A NE SAMO ŠTA JEDETE

Stručnjaci iz Američke asocijacije za srce kažu da obraćanje pažnje na to šta jedemo, koliko često i kada jedemo u toku dana, može da smanji rizik od srčanog udara i šloga.

Smanjiti unos soli, jako masne hrane, kao i sve vrste testa, i prebaciti se na ishranu zasovanu na voću i povrću, siguran je put ka zdravijem srcu. Ali način na koji se neko hrani nije dovoljan, kažu eksperti, već je ključ i u tome kada jedemo.

Stručnjaci iz Američke asocijacije za srce kažu da obraćanje pažnje na to šta jedemo, koliko često i kada jedemo u toku dana, može da smanji rizik od srčanog udara i šloga. Oni su analizirali rezultate ranijih studija o navikama jedenja savremenog čoveka kako bi dali odgovor na pitanje kada i koliko je bolje jesti.

Profesorka sa Kolumbije Mari Pjer Sent Onž na osnovu analize potvrdila je ono što nam stalno ponavljaju – koliko je doručak važan. Njen savet se zasniva na studijama koje su poredile zdravlje onih koji doručkuju i onih koji ne doručkuju i njihove probleme sa srcem. Ispitanici koji doručkuju imali nižu stopu srčanih bolesti i manje problema sa visokim holesterolom, kao i krvnim pritiskom. Nivo šećera u krvi bio im je bolji, kao i uopšte metabolizam šećera, što znači da su imali niži rizik od dijabetesa u odnosu na one koji ne doručkuju. Ipak, ovo istraživanje nije dovoljno jasno da bi se onima koji ne doručkuju dao savet da počnu da jedu ujutru, niti je sigurna potvrda onima koji doručkuju da će do kraja života biti bezbedni od srčanih bolesti i dijabetesa.

Slično je i sa stavom o tome koliko često treba jesti tokom dana. Dok neke studije sugerišu da ljudi koji jedu češće imaju i niži holesterol i manji rizik od dijabetesa, podaci se ne poklapaju kada je u pitanju tvrdnja da se kilogrami gube kod jedenja manjih i češćih obroka. Kontrolne studije koje su rigoroznije pratile šta su ispitanici jele, nisu pokazale da postoje koristi od čestog jedenja – bilo u slučaju gojaznosti ili srčanih bolesti – čak i kada se ukupan broj kalorija ne menja.

Na kraju, studije pokazuju da postoje veće koristi po zdravlje kada neko jede ranije nego kasnije u toku dana, ali je potrebno još studija da to potvrdi. Ipak, to ima smisla, kaže doktorka, i dodaje da što se više kalorija pojede u toku dana, veće su šanse da će se istrošiti. Tu je i „sve veći broj dokaza“ da je metabolizam drugačiji tokom dana, kada je telo aktivno, nego tokom večeri, kada se sprema za spavanje. „Telo i svi organi imaju svoj sat. Postoji vreme kada se obezbeđuju sve hranljive materije potrebne telu, a upravo su aktivnosti enzima i drugih procesa koji obrađuju hranu bolji kada se obavljaju ranije tokom dana nego noću“, kaže doktorka.

Izvor: http://nedeljnik.rs/ foto:Profimedia

 

cest

Pratite nas

Komentari