14.4 C
Uzice
август 20, 2019
FOTO RAZGLEDNICA VESTI IZ OKRUGA

Završena dva od četiri tunela na brani „Arilje – profil Svračkovo”

Arilje – Na gradilištu brane „Arilje – profil Svračkovo” ovih dana dovršavaju se radovi na

na betoniranju izlaznog kraja optočnog tunela, posle čega će da bude izgrađeno i slapište, odmah nizvodno. Ovo je, uz branu na Rzavu, jedan od najzahtevnijih objekata velikog gradilišta i posla čija je ugovorena vrednost 61,65, pri čemu država Srbija ulaže 47,56 miliona a ostatak Čačak, Arilje, Požega, Lučani i Gornji Milanovac.

„Optočni tunel dugačak je 240 metara, s unutrašnjim prečnikom od 8,5 metara i on će služiti za skretanje reke u fazi dok budemo nasipali samu branu, kako bi korito bilo suvo. U završnici, on se pretvara u odvodni tunel šahtnog preliva i tu će sav onaj višak vode koji se pojavi u akumulaciji pri velikim vodama, a koji ne može kroz ostale evakuacione puteve, kroz cev za vodosnabdevanje i za biološki minimum, ići kroz šahtni preliv i kroz ovaj tunel” – kaže za RINU Zoran Barać, direktor JP „Rzav” u Arilju.

„Arilje” će imati čak četiri tunela, što ovo graditeljsko delo čini veoma zahtevnim. Barać dalje navodi:

„Dva tunela su potpuno završena. To je tunel temeljnog ispusta koji služi za pražnjenje akumulacije, ukupne dužine je 204 metra, tu smo sve iskope i betoniranje okončali. U njemu je ugrađen čelični cevovod prečnika 1.400 milimetara i on je ubetoniran, a onaj ulazni deo koji će ići od ulaska i vodozahvatne kule pa sve do injekcione zavese on je betonski i prečnika je dva metra. Drugi tunel koji smo završili služiće za vodosnabdevanje. On je dužine 126 metara, u taj tunel je ugrađen čelični cevovod prečnika 1.500 u dužini od 80 metara i služiće za to da se, kada se iz vodozahvatne kule sa tri nivoa izabere nivo koji će ići prema fabrici, sprovede voda gravitaciono do postojeće fabrike vode”.

Direktor JP „Rzav“ Zoran Barać, foto: RINA

Najkraći od četiri tunela (80 metara) jeste energetski.

„Radovi na njemu počeće krajem ovog meseca i očekujemo da ćemo ga ubrzo završiti. Što se tiče najdužeg, optočnog tunela, tu će betoniranje trajati do kraja godine do kraja godine pošto tu imamo jedan komplikovani deo koji je sam obod šahtnog preliva. Na tom mestu projekat predviđa koleno koje je statički i hidraulički veoma teško izvesti sa jedne strane, a sa druge u tunel idu velike količine betona i radovi se izvode u kampadama tako da je potrebno mnogo vremena. Kada se jedna kampada izbetonira mora se čekati nekoliko dana do početka sledeće. Kompletno betoniranje u ovom tunelu očekujemo da bude gotovo do kraja ove građevinske sezone”.

Svi ovako veliki poslovi sreću se sa problemima.

„Mi smo tu da bis,o ih rešavali. Najveći izazov za nas je bila loša i nepredvidiva geologija, a to je do samog terena i u fazi projekta nije moglo sve da se predvidi. Tek kada smo otvorili radove sa saobraćajnicama pre nekoliko godina, naročito sa iskopina prošle godine oko ovih tunela, imamo veoma lošu geologiju. Trenutno tu izvodimo neke dodatne istražne radove da bismo tu problematiku bolje sagledali i da bismo rešili trajno sanaciju kosine leve obale, naročito u delu gde treba da uradimo to buduće slapište. To su problemi kojima se bavimo a ovo drugo je sve tekuće i nije nešto nerešivo”.

Kod dodatnih istražnih radova misli se obično na geološke bušotine.

„Trenutno izvodimo petu bušotinu, ona je dužne 35 metara, tri bušotine smo uradili po 50 metara. Međutim, sada smo to proširili i određenim laboratorijskim ispitivanjem. Uzimaju se uzorci sa po jedne tačke i šalju u Institut za materijale i konstrukciju u Beograd da se radi analiza tog materijala. Ovih dana uradićemo i dva velika uzorka koje obrađuje Rudarski institut iz Beograda, materijal će se analizirati na smicanje i želimo da vidimo da li ćemo morati da radimo i određena rasterećenja kosina, da li je potencijalno moguće da ovaj materijal krene u suprotnom smeru, i na osnovu toga ćemo izabrati tehničko rešenje za trajnu sanaciju”.

Radovi su počeli 2012. godine i do sada je uloženo oko 14 miliona evra.

„To je, kada gledamo ukupnu investiciju, više od 20 procanata. U ovoj godini budžet nam je oko 450 miliona dinara, od čega Republika najvećim delom ovo finansira, sa 91 procentom. Tako da grubo možemo reći da smo negde sa trećinom kada pogledamo radove, s obzirom kada krenemo sa samom akumulacijom i sa branom i sa nasipanjem brane tu radovi idu dosta brže, a sredstva koja će se uložiti idu u većem iznosu jer je otvoren veći font radova. Sada smo zagušeni složenošću posla, ali grubo možemo reći da smo negde na 30 procenata realizacije ovog projekta”.

Kakve su prognoze za dalji tok radova?

„Nadamo se da ćemo reku skrenuti do polovine sledeće godine kroz optočni tunel. Materijal za samu branu, pošto je brana nasuta, je već obezbeđen to je od ovih iskopa od ova tri tunela i trenutno na deponijama imamo kompletan materijal, a to je nešto malo manje od 600.000 metara kubnih materijala. Takođe, pošto je centralni deo glineni imamo i glinu u ovom delu, iz obližnjeg zaseoka Jovanovići. Tu smo već izvršili ekspoprijaciju tako da smo materijal za nasipanje kompletno obezbedili”.

Glinena brana imaće građevinsku visinu od 68 metara, njena dužina u kruni samoj biće 211 metara, širina 8 metara, kota normalnog uspora je 418,20.

Optočni tunel, foto: RINA

„Imaćemo vodozahvatnu kulu gde ćemo sa tri nivoa uzimati vodu u zavisnosti od kvaliteta za samu preradu u fabrici vode u Arilju, devet kilometara odavde. Uz akumulaciju, pored vodozahvatne kule, biće i šahtni preliv, dimenzionisan za kapacitet nešto malo ispod 1.000 kubika. U sastavu objekta imaćemo i mašinsku zgradu nove hidroelektrane i u njoj će biti dve turbine iste snage po 3.6 megavata. Očekujemo da se i u tom energetskom delu ovaj profil maksimalno iskoristi, po našim projektima i proračunima u odnosu na ono što je višak od vodosnabdevanja, ovde ćemo moći godišnje da proizvedemo negde oko 22 gigavat časova električne energije” kazao nam je Barać na izlaznom kraju optočnog tunela u Svračkovu, na 370 metara n.v.

Ko ovih dana radi na gradilištu?

„Trenutno imamo 110 radnika svih vrsta zajedno sa radnicima podizvođača. Prva smena je od 7 do 17 sati, druga od 17 do 3 ujutro. Radi se negde oko 23-24 dana pa se na sedam dana ide kući. Nedaleko odavde, na kilometar, postoji naselje koje smo mi izgradili za radnike i tu možemo smestiti oko 150 ljudi. Svi imaju dobre okolnosti za rad i za odmor, radnički restoran, kupatilo, imamo lokalnu vodovodnu mrežu. Tako da praktično postoje svi uslove za rad”. – kazao je za RINU građevinski inženjer Nenad Jokić, direktor RJ „Hidrotehnika – Hidroenergetika” i odgovorni izvođač radova.

Nekim radnicima dolaze supruge u posetu.

„Na gradilištu imamo pravu radost, jednog dečaka koji je ove godine pošao u prvi razred osnovne škole ovde u Arilju i on je naš mezimac. Rodom je iz Pirota, ali živi sa ocem ovde u apartmanu jer mu otac radi ovde na ovoj građevini, pošto je izgubio majku. Kod upisa u školu prijavili smo ga da on, Strahinja Pejčić, živi na gradilištu ali to nisu mogli da prihvate, pa se zvanično vodi da živi kod neke porodice u Arilju. Razume se da u školu ne ide peške, vozimo ga – veli Jokić”.

Gradilište Svračkovo, foto: RINA

Rzav izvire na istočnim obroncima Zlatibora i jezero u Svračkovu, dugačko 9 kilometara, imaće zapreminu od 27 miliona kubika (korisna zapremina 21 milion), s najvećom širinom od 600 i dubinom od 54 metra. Brana će da bude podignuta od zemlje iz obližnjeg gliništa, sa kamenom na licu, a njena građevinska visina projektovana je na 68 metara, dužina 211. Iz akumulacije, granaće se cevovodi (2.500 litara u sekundi) ka fabrici za preradu vode u Arilju, i za biološki minimum reke (860 litara) i za hidroelektranu. Srednji višegodišnji proticaj Rzava na tom mestu je 6.210 litara u sekundi.

Izvor: RINA

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Vozio sa 4,14 promila alkohola

Oglasna Tabla

Dženan Lončarević na Kraljevom trgu

Oglasna Tabla

Pita od spanaća i krompira: Lagano jelo koje može biti posno

Oglasna Tabla