Home / FOTO RAZGLEDNICA / Zašto prihvatamo Noć veštica, a zaboravljamo na poklade

Zašto prihvatamo Noć veštica, a zaboravljamo na poklade

Svet 31. oktobra proslavlja famoznu Noć veštica, koja je posvećena keltskom paganskom božanstvu. Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.

U 19. veku ovaj ritual maskiranja raširio se svuda po svetu, pa ga nažalost možemo videti čak i danas kod naših mladih kojima je posebno interesantno da tog 31. uveče (kada se kod nas praznuju sveti apostol Luka i sveti Petar Cetinjski) održavaju razne žurke – MASKENBALE.

Tako imamo Božićne poklade, Velike Bele ili “sirene” poklade i Petrovdanske poklade.

Poklade se sastoje od povorki maskiranih igrača koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite radnje magijsko-zabavnog karaktera.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.

poklade_1457855107_670x0

Izvor:opanak.net/Autor: K. M.

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/