Home / FOTO RAZGLEDNICA / „Za Dušana s ljubavlju“ Dve studentkinje krenule su da zarade za džeparac, a onda napravile divan gest

„Za Dušana s ljubavlju“ Dve studentkinje krenule su da zarade za džeparac, a onda napravile divan gest

U danu kada je bolest Dušana Todorovića mobilisala celu Srbiju, u sate kada se vodila bitka za život četvorogodišnjaka iz Svilajnca, u moru onih koji su pokazali svoju humanost bile su i dve studentinje Pedagoškog fakulteta iz Užica.

Beše to u subotu, po sunčavnom vremenu, koje bi mnogi njihovi vršnjaci potrošili na „kuliranje“ i „bleju“, a one su ga neplanirano iskoristile za plemenit gest.

Nije im bio „smor“ da šetaju Zlatiborom i Tarom sa kutijom za dobrovoljne priloge u rukama i traže pomoć za Dušana.

– Krenula sam na Taru da radim promociju za jednu firmu kako bi zaradila za džeparac, a sa mnom je, da mi pravi društvo, pošla i moja drugarica sa fakulteta Anđela Lelović – priča za „Blic“ Katarina Vasiljković.

Katarina, Kraljevčanka, i Anđela, Bijelopoljka, studentkinje treće godine Pedagoškog fakulteta, na Tari su, tokom pauze na promociji, pročitale da se Srbija digla na noge i da se svuda prikuplja novac za dečaka.

Pozvale su kolege iz Unije studentara Užica i od njih dobile informaciju da se visokošloci organizuju da pomognu akciji prikupljanja novca na užičkom trgu. Želele su i one da se uključe, ali su u tim trenucima bile daleko od grada.

– Pošto imam iskustva sa promocijama rekla sam sebi: „Radim za razne firme, radim za sebe, ovoga puta ću da radim za najvrednije. Na praznoj kutiji u kojoj su bili proizvodi firme napisali smo markerom „Za Dušana“ i broj za SMS poruke. Međutim, kako je na Tari bilo malo ljudi, uglavnom starijeg sveta, sakupile smo oko hiljadu dinara. Želele smo da damo veći doprinos – kaže Katarina.

Kada je promocija završena krenule su ka Zlatiboru, dokle im je firma koju je Katarina promovisala obezbedila prevoz, a odavde su same morale da se snađu za dalje.

Po dolasku na Zlatibor pošle su prema autobuskoj stanici, ali ne da jure prevoz. Onu kutiju u kojoj je bila hiljadarka sa Tare ponele su sa sobom.

– Bile smo na autobuskoj stanici, pijaci, Kraljevom trgu, restoranima, šetalištima, svim mestima na kojima je bilo ljudi. Objašnjavale smo da sakupljamo novac za bolesnog dečaka. Jedni su nas odbijali misleći da smo prevarantkinje, drugi su sumnjičavo vrteli glavom ali nam davali novac, treći su bespogovorno prilagali pomoć. I tako nekoliko sati. Jedna žena nam je 90 bosanskohercegovačkih konvertibilnih maraka. Za Užice smo krenule jednim od poslednjih večernjih autobusa sa Zlatibora, ali akciju nismo prekinule ni tokom putovanja. Vozač autobusa nam je dao 200 dinara, nešto para pružili su pojedini putnici – kažu studentkinje.

Po dolasku izbrojale su novac i sabrale 35.440 dinara, a kako je bilo kasno da se prikupljena suma odmah uplati sačekale su ponedeljak. Nešto novca im je „pojela“ razlika u kursu u menjačnici, nešto provizija, tek na Dušanov račun uplatile su 34.860 dinara.

Priču o ličnoj humanosti rešile su da ostave samo za sebe, da je ne ispričaju ni najbiljim drugaricama. Ipak, smatrajući da o tome treba da bude obaveštena Marijana Selaković, predsednica Unije studenata, ispričale su joj za prikupljeni novac, a ona je priču razglasila na Fakultetu.

Izvor: blic.rs

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs