Home / FOTO RAZGLEDNICA / VLASNIK MLEKARE IZ BAJINE BAŠTE NAGRAĐUJE RADNIKE: DAĆU IM DIVIDENDE
rep-radomir-spasojevic_620x0

VLASNIK MLEKARE IZ BAJINE BAŠTE NAGRAĐUJE RADNIKE: DAĆU IM DIVIDENDE

Radomir Spasojević, vlasnik mlekare, rešio da nagradi svoje najvrednije radnike: Radio sam u Norveškoj i shvatio koliko je važna ideja socijalne pravde.

NAJVREDNIJIM radnicima vlasnik firme platio letovanje. I to srpski gazda, iz Požege. U susednoj Crnoj Gori biznismen najznačajnije kadrove častio je – automobilom. Po Beogradu se prepričava velikodušnost vlasnika jednog „fast-fuda“ koji je, tvrde upućeni, svojim najodanijim kolegama davao učešće za stambeni kredit. Nema ih mnogo, a sve dok su hiljade nezaposlenih na birou neće ih ni biti mnogo više. Ali, ljudi od poverenja, oni bez kojih firme ne bi bile to što jesu, i danas uspeju da od šefova dobiju neočekivani bonus.

Radomir Spasojević, vlasnik mlekare „Spasojević“ iz Bajine Bašte, jedan je od retkih direktora u Srbiji koji je odlučio da svoju zaradu podeli sa radnicima. Rešio je da se najvernijim i najvrednijim saradnicima koji su zaslužni za uspeh brenda „Zapis Tare“ oduži tako što će im dodeliti udeo u vlasništvu njegove firme. Očekuje da će do februara imati osmišljen modalitet kako pravno da reguliše podelu imovine.

– I radnici su ljudi i imaju dušu. I njima treba auto i plata, kao i meni. Ljudi jedu dva ili tri puta dnevno, pa ne možete sad 10 puta da jedete ako ste gazda – ovako svoju nesvakidašnju ideju obrazlaže Spasojević. – Firmu nisam osnovao da bih stekao vikendice i kuće, već da bi moja porodica i zaposleni mogli da žive pristojno od svog rada. Šef komercijale je kod mene od 1997. godine i doprineo je da firma bude to što jeste. Želeo bih njega i još nekoliko radnika, bez čijeg angažmana bi fabrika bila samo gomila gvožđa, da nagradim. Rešio sam da im omogućim da dobiju adekvatnu nagradu kroz dividende.

Spasojević ima dve ćerke i s ponosom ističe da je starija zadužena za finansije, a mlađa za prodaju i da cela porodica radi za platu.

– Nemam fakultetsku diplomu, ali firmu vodim domaćinski – priča vlasnik mlekare. – Živim u dvosobnom stanu, a sav višak vrednosti ulažem u proizvodnju. Radio sam u Norveškoj i shvatio koliko je važna ideja socijalne pravde, jer su oni kapitalističko društvo, koje je po odnosu prema radniku i čoveku davno zašlo u komunizam.

Među gazdama koji shvataju da i radnici imaju dušu najviše je onih koji rukovode firmama koje se bave informacionim tehnologijama. Jer, programeri su postali najzahtevniji radnici, za koje svaki poslodavac bukvalno mora da se bori.

– IT prednjači po inventivnosti i načinima nagrađivanja. Programeri su razmaženi, kreativni i veoma zahtevni ljudi. I može im se. Ako ne dobiju ono što žele uvek mogu da nađu drugi posao – objašnjava Bojan Čučak iz „Trenkvaldera“, agencije za zapošljavanje. – Ljude šalju na konferencije u San Francisko ili Kinu, koje koštaju i po nekoliko hiljada evra. Plaćaju im obuke koje u dužem periodu dostignu i 50.000 evra. Mnoge IT kompanije svojim zaposlenima obezbeđuju plaćen ručak u restoranu, teretanu… I farmaceutski sektor vodi računa o nagrađivanju, dok se bankarski i proizvodni sektori drže tradicionalnih načina i daju bonuse. Mnogi se odlučuju da zaposlene nagrade učešćem u vlasništvu i to je dobar način. U tim situacijama je radnicima stalo da firma opstane, jer je delom i njihova.

Čučak navodi primer jedne građevinske firme čiji je vlasnik sve žene za 8. mart nagradio putovanjem u Pariz.

Profesorka Živka Pržulj, sa Beogradske bankarske akademije, napominje da su najčešće korišćeni kriterijumi za određivanje zarada u Srbiji školska sprema i pozicija u organizaciji, što podstiče tražnju za diplomama i hijerarhijski višim pozicijama, a ne za radnim rezultatima. To je potvrdilo čak 63 odsto ispitanika u okviru jednog od retkih istraživanja na ovu temu.

– Sa privatizacijom i razvojem tržišne privrede, u Srbiji sve više poslodavaca shvata značaj nagrađivanja zaposlenih za ponašanje i radne rezultate pojedinaca i poslovne rezultate firme – smatra Živka Pržulj. – U preduzećima sa stranim kapitalom ima dosta primera dobro dizajniranih sistema zarada. U Srbiji je raspodela zarada na osnovu utvrđenog sistema koji je poznat svim zaposlenima najviše prisutna u privatnim preduzećima sa mešavinom domaćeg i stranog kapitala, a zatim u privatnim preduzećima sa stranim kapitalom, dok je u privatnim preduzećima sa domaćim kapitalom najmanje prisutan ovakav oblik raspodele.

NAJBOLjI ODLAZE BEZ NAGRADE

I DRAGAN Aleksić, čije ćerke rukovode porodičnom vinarijom „Aleksić“, smatra da ne treba štedeti kako bi se zadržao dobar radnik.

– Vlasnik zna da prepozna radnika koji mu je vredan i koji je važan za poslovanje firme – pojašnjava Aleksić. – Mora da se potrudi da ga nagradi da bi ga zadržao, jer će u suprotnom otići na bolje plaćeno mesto ili u inostranstvo. Dobar tehnolog zarađuje tri do četiri puta više od prosečne plate zaposlenih u vinariji. Znamo da je dobar, jer njegova vina dobijaju priznanja na svetskim sajmovima. I kolege znaju i nema ljubomore.

 

(izvor:novosti.rs/Sandra BULATOVIĆ – Zlatica RADOVIĆ)

output_bkzdes

Pratite nas

Komentari