Home / FOTO RAZGLEDNICA / UŽIČKI VAZDUH ZAGAĐUJU LOŽIŠTA NA ČVRSTA GORIVA

UŽIČKI VAZDUH ZAGAĐUJU LOŽIŠTA NA ČVRSTA GORIVA

U lokalnoj vlasti kažu da se za sada ne razmišlja o redukovanju saobraćaja po sistemu „par-nepar”, jer u gradu smeštenom u kotlini, u vreme grejne sezone, motorna vozila nisu glavni faktor aero-zagađenj.  Užice grad zagađenog vazduha, kraj Đetinje se jedva diše, gužve kod lekara zbog oboljenja disajnih organa, guši čađ iz privatnih ložišta… Napisi s takvom i sličnom sadržinom, u kojima se užički vazduh neretko naziva najzagađenijim u Srbiji, redovno su poslednjih godina uzbunjivali Užičane u doba grejne sezone.

Da li je i sada tako, šta gradska vlast preduzima da se stanje popravi i ima li kakvih pomaka na bolje, pitali smo nadležne koji su za gradski parlament upravo spremili izveštaj o stanju kvaliteta vazduha.

U izveštaju, ukratko, piše da se u Užicu – lakše diše. Niko ne spori da je vazduh tokom grejne sezone ovde zagađen, grad svrstavaju u treću kategoriju koja podrazumeva prekomerno aero-zagađenje i postoje periodi takozvane temperaturne inverzije kad je ovde najgore. U gradu u kotlini okruženom brdima pojavljuje se ta inverzija: nema strujanja vazduha ni provetravanja, steže magla, a sve štetne materije padaju na dno, u gradsko jezgro. To je mikroklima na koju je teško uticati, ali, kako kažu u užičkoj upravi, niz mera se preduzima tamo gde je stvari moguće menjati. I pomak je napravljen, dodaju.

Dunja Đenić, gradska većnica za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, pominje da su ti iskoraci pre svega napravljeni u promeni energenata koji se u Užicu koriste, posebno u javnom sektoru.

Prema njenoj oceni, recept iz Sarajeva, gde je zarad smanjenja zagađenja vazduha uvedena redukcija saobraćaja po sistemu par-nepar, Užicu ne bi donelo značajnije poboljšanje stanja.

– Kod nas je u 2015. godini registrovano preko 17.000 motornih vozila, više od 40 odsto koristi dizel kao pogonsko gorivo, a samo četvrtina gas. Saobraćaj je jedan od problema visokog aero-zagađenja Užica, ali nije ključni. Ovde su glavni problem grejna sezona i ložišta, uz mikroklimu grada, tako da se sistem „par-nepar” za sada ne razmatra – kaže Dunja Đenić i dodaje da su najveći zagađivači individualna ložišta na čvrsta goriva, kojih u gradu ima više od 16.000.

– Na gas se ovde poslednjih godina priključilo ukupno 650 domaćinstava. Gradska toplana je, takođe, učinila značajne iskorake u konverziji velikih gradskih kotlarnica na energente koji ne zagađuju vazduh: imaju u pogonu 13 kotlarnica, od kojih je osam već prebačeno sa mazuta na gas, dve su sa uglja na pelet, a još tri će uskoro kada u naselju Međaj budemo izgradili novu gradsku kotlarnicu sa mazuta preći na čistiji energent. Sve škole u gradu i veća preduzeća su već gasifikovani. Što se tiče pogodnosti za domaćinstva, grad je u prethodne dve godine sa „Užice gasom” sproveo akciju jeftinijeg priključka na gas za 50 odsto, što je dalo rezultat. Osim toga, gradska uprava sprovodi i projekat energetske efikasnosti u porodičnim kućama: za dve godine je preko 100 korisnika dobilo ukupno 12 miliona dinara subvencija da izolacijom i zamenom stolarije učine da im objekti budu energetski efikasni, a subvencionisana je i nabavka kotlova na čistije energente. S obzirom na to da je veliko interesovanje građana, u 2017. iz gradskog budžeta izdvojićemo u tu svrhu osam miliona dinara – navodi Dunja Đenić.

Rezultat primenjenih mera, nastavlja ona, vidljiv je u smanjenju koncentracije čađi u užičkom vazduhu poslednjih godina. Prema podacima užičkog Zavoda za javno zdravlje, koncentracija čađi (glavnog problema, dok sumporovi i azotovi oksidi ne prekoračuju vrednosti) manja je gotovo za polovinu: 2012. godine vrednosti su bile 127, u 2014. pale na 64, a u 2015. godini 79. Ove zime su slične, a bilo je više dana s temperaturnom inverzijom.

Energetski menadžer

Kako napominje Dunja Đenić, lokalna vlast je imenovala i energetskog menadžera – to je Vojo Đoković iz gradske uprave.
– Njegov zadatak je da pravi energetske bilanse grada, predlaže mere za uštedu energije, pre svega u javnom sektoru, a po potrebi i u privatnom. Namera nam je da osnujemo kancelariju kao osnovu sistema za rešavanje energetskih problema. Pomaže nam i država, dobili smo tri miliona dinara od Ministarstva energetike za energetsku efikasnost u vrtiću „Zeka”, a ostvarili smo saradnju i sa agencijom iz Japana, čiju pomoć očekujemo za uključenje u inostrane projekte rešavanja ovog problema – govori za naš list Dunja Đenić o onome što će predočiti odbornicima.

Izvor: www.politika.rs/Branko Pejović

cest

Pratite nas

Komentari