Home / FOTO RAZGLEDNICA / UŽIČKA KAVGA

UŽIČKA KAVGA

djak

Pitanje iseljavanja muslimanskog stanovništva iz Kneževine Srbije bilo je za kneza Miloša Obrenovića jedno od najznačajnijih političkih pitanja i u vezi s njim vođeni su posebno teški pregovori uoči donošenja Hatišerifa iz 1829, 1830. i 1833. godine. Još pre donošenja hatišerifa iz 1829. godine radilo se na iseljavanju muslimana iz palanki dok su oni po varošima imali pravo da ostanu. Ovakav postupak je sankcionisan Hatišerifom iz 1830. godine. Tada je takođe otpočelo i iseljavanje muslimana iz varoši, ali im je knez Miloš zbog nastupajuće zime ipak dozvolio da svoj odlazak odlože do proleća, što je Porta iskoristila i izigrala ovu odredbu hatišerifa. U dva grada, Beogradu i Užicu, muslimani su bili brojniji od Srba pa su tu postojale posebne teškoće, kako diplomatske, tako i unutrašnjopolitičke, oko rešavanja pitanja muslimanskog iseljavanja i otkupa dobara u skladu sa odredbama Hatišerifa. Otpor iseljavanju užičkih muslimana umalo nije doveo i do vojnih obračuna.

Kao i u Beogradu, i u Užicu je turska posada u tvrđavi ulivala muslimanskom stanovništvu sigurnost i volju da se suprostavi iseljavanju. Topovske cevi uperene prema srpskim čaršijama bile su stalna pretnja. Kako su u ova dva grada osećali samopouzdanje, Turci su stalno izazivali brojne incidente i na taj način zaoštravali odnose između kneza Miloša s jedne strane, i turskih vlasti sa druge. Užička tvrđava, podignuta na strmom grebenu i sa oronulim zidinama, bila je skučene unutrašnjosti pa su u nju mogle da stanu samo tri ili četiri zgrade koje su služile kao vojni magacini. Svojom veličinom u turskoj čaršiji isticao se konak Alila Džavića, užičkog dahije iz vremena Prvog srpskog ustanka. Postojalo je i osam džamija, oko dvesta dućana, školska zdanja i muselimov konak. Prema odredbama hatišerifa vlast užičkog muselima bila je ograničena na užičku tvrđavu i čaršiju. Užičke spahije obrazovale su takozvanu užičku ulemu, a najistaknutije ličnosti ovog skupa činile su užički savet. Da bi se odredbe Drugog hatišerifa (1830) doslovno ispunile muslimani su morali u potpunosti da se isele iz užičke varoši jer u samoj tvrđavi nije bilo mesta za dodatno stanovništvo. Ogorčena, užička ulema je bila spremna na sukobe sa srpskim stanovništvom i vlastima samo da izbegne ispunjenje odredaba hatišerifa. Neki muslimani iz Užica su se čak pridružili pokretu Husein-kapetana Gradaščevića u Bosni, a verovatno je ogromna većina sa pažnjom i odobravanjem pratila njegovo delovanje. Prvi sukob sa srpskim vlastima iskorišćen je da se pokrene takozvana užička kavga i da se Srbi prisile da napuste Užice.

PUNA KUCA

Februara 1832. Gradaščević je poslao izaslanike u Užice sa zahtevom da mu se odatle pošalje petsto vojnika. Zahvaljujući srpskim vlastima, posebno delovanju Vučića Kurlage, srpskog stražara na Volujcu, ovaj pokušaj je bio osujećen. Ubrzo, 28. februara 1832. Turci su ubili Kurlagu, što je samo izazvalo nove nerede protiv Srba tokom kojih su poginula četiri Srbina i jedan Turčin. Srbi su se dali u bekstvo i napustili su Užice, a njihovi domovi bili su potpuno opljačkani. Knez Miloš je doveo vojsku do Užica, ali je odlučio da ne napada i da izvrši izolaciju grada. Proterane Srbe smestio je u Požegu, a svim srpskim starešinama u okolini naredio je da spreče svaki odnos između Srba i užičkih Turaka:

    Da se ni jedni od Srba naši ne bi usudio što bilo Turcima prodati, niti pak kakvog snošenija sa njima imati, jer oni su tvrdoglavi i nećedu našim starijim da se pokore, pa neka vide kako im je biti bez Srba.

Izolovani predelima naseljenim Srbima od ostalog muslimanskog sveta, užički muslimani su zapadali u sve veće materijalne teškoće. Nakon što je obnarodovan Hatišerif iz 1833, među prvima koji je objavio da će se iseliti iz Užica bio je bogati Mujaga Bodulović. Od kraja 1834. kneževa politika prema Užicu se ublažila, pa je u grad dolazilo sve više Srba. Dogovorom koji su knez i vezir sklopili marta 1835. godine, odlučeno je da se Srbi vrate svojim kućama. Od tada pa na dalje, osim jednog pokušaja turčenja 1837. godine, nisu zabeleženi incidenti između Srba i muslimana u Užicu.

Izvor: www.istorijskabiblioteka.com

cest

Pratite nas

Komentari