Home / FOTO RAZGLEDNICA / UŽIČANKA MENJA IZGLED DOHE

UŽIČANKA MENJA IZGLED DOHE

Od rodnog Užica do Dohe, glavnog grada Katara, život Ivane Avakumović ide uzlaznom putanjom. Osnovna škola „Andrija Đurović“, preko srednje „Radoje Marić“ i Arhitektonskog fakulteta sticala je obrazovanje, prijatelje i životno iskustvo. Nesebično prenosi znanje i radi na projektima koji imaju veliki odjek u svetu.

– Od 2000. radila sam na „free lance“ projektima i kao privatni predavač studentima Arhitektonskog fakulteta za predmete: betonske konstrukcije, drvene i metalne konstrukcije i držala razne kurseve urbanizma – ističe simpatična Ivana na početku razgovora.

– Bila sam stalno zaposlena u IPC Arhitektonskog fakulteta u Beogradu kao saradnik profesora Mihaila Timotijevića i u ruskoj kompaniji Maritimo Group. Radila sam projektovanje javnih objekata u Moskvi i Rusiji. U okviru kompanije učestvovala sam na dizajnu idejnog rešenja teniskog kompleksa „Đoković“, čija je predviđena lokacija bila na Novom Beogradu. Do 2013. bila sam u kompaniji Imperial gradnja u Beogradu, a onda sam otišla u Katar. U glavnom gradu Dohi radila sam za egipatsku konsultantsku kompaniju ECG kao koncept dizajn arhitekta, team leader u departmanu za „landscape“ i urbanizam i na mestu zamenika projekt menadžera.

Zvuči primamljivo i izazovno?

– Arhitektura je deo mene. Obožavam posao, što je velika stvar u životu. Trenutno sam dizajn menadžer u britansko-austrijskoj kompaniji koja se bavi inovativnom tehnologijom zid zavesa sa ugrađenim mehanizmom za automatsko čišćenje fasada. Konkretno radim na unapređenju i razvoju tehnologija za specifične projekte objekata na Bliskom istoku. Posao podrazumeva projektovanje detalja specifičnih za svaki novi objekat i saradnju sa klijentima.

Avakumovićeva ističe da se ideja o odlasku u inostranstvo rodila još tokom studija.

– Usled ekonomske krize smanjio se broj radnih mesta. Uslovi za dobijanje posla nisu zavisili od kvaliteta i referenci, što je bio i jedan od faktora zbog koga sam odlučila da emigriram – kaže Ivana uz napomenu da je prvobitna ideja bila Evropa.

– Imala sam ponude: Pace Architecte iz Francuske i Europlan sa Krita. Učila sam jezik kao početni korak za emigraciju u Francusku. Iznenada – ponuda iz Dohe! Firmi ECG je trebao arhitekta, projektant sa znanjem rada sa 3D programima. Koleginica nije ispunjavala uslove pa me je preporučila. U Francuskoj je sve stalo zbog krize, što mi je pomoglo da presečem. Već 1. jula 2013. počela sam da radim u Kataru. Doha je mlad grad u kome je pre 10 godina postojao samo hotel Šeraton! Nije bilo ni semafora, a saobraćaj je regulisan kružnim tokovima. Trenutno ima oko 278.000 lokalnog stanovništva od ukupno dva miliona. Ostatak je radna snaga.

Kultura?

– Nema je puno, a ni u umetnosti u svakodnevnom životu. Sve je prilično sirovo. Bez pozorišta, opere, ima nekoliko muzeja sa stalnim postavkama. Muzej islamske umetnosti je sjajan, dizajn čuvenog arhitekte Pei-a. Ali, Doha ima veliki broj šoping molova koji su konstantno puni. Veliki broj je u izgradnji. Uvek veći i ekskluzivniji kako bi privukli što više posetilaca. Glavna su atrakcija Dohe.

Evropljani su „vanzemaljci“?

– Kultura života je kultura trećeg sveta i većina Evropljana se nikada ne navikne, uključujući i mene. Ne govorim o meštanima jer je njih teško sresti. Dok sam radila u ECG, trebalo je da projektujemo kuću za šeiku, iz vladajuće porodice. Insistirano je da komunicira sa arhitektama ženskog pola. U Dohi je jaka segregacija među polovima, pa postoje muške i ženske čekaonice, domovi zdravlja… Očigledno da je šeika, sa izraženim britanskim akcentom, školovana u inostranstvu i bilo je veoma prijatno razgovarati. Naš razgovor nije se razlikovao ni po čemu od razgovora sa bilo kojom savremenom ženom iz drugih krajeva sveta.

Arhitektura?

– „Instant arhitektura“. Mlada zemlja koja nema puno prostora za razvoj i istorijske faze. Veštački je kreiran Katari stil. Treba da reprezentuje autentičnost, a s druge strane su moderni neboderi koji govore o razvoju i bogatstvu. Stanovnici Katara su bili ribari i pronalazači bisera pre 50 godina. S obzirom na koncept društva, odnos prema javnom prostoru je znatno drugačiji nego što su Evropljani navikli. Kao arhitekta to bolje zapažam. Kornis je saobraćajnica sa šetalištem koja graniči „njaterfront“ iliti obalu. Imaju samo dve kafeterije, od koje je jedna trafika! Duž šetališta je izgrađen zid, tako da nemaš osećaj da si na moru. Preovlađuje osećaj da ne znaš šta je dobro za tebe i zato je tu država da te zaštiti od tebe samog?! Ugledni svetski arhitektonski biro OMA, na čelu sa poznatim Remom Kolhasom, redizajnira taj potez kako bi potencijal obale iskoristili za prijatniji boravak napolju.

Stranci ne mogu da dobiju katarsko državljanstvo. Privilegiju imaju sportisti koji igraju za reprezentaciju. Dobijaju specijalni pasoš, koji ne obezbeđuje privilegije kakve imaju lokalci.

– Pasoš je isključivo za putovanje i kako bi sportisti drugih nacionalnosti mogli da predstavljaju Katar na internacionalnim takmičenjima, što je glavni preduslov participacije.

Ivana posebno ističe izuzetno skup život i ekstremno visoke rente. Avionske karte su skuplje. Ko hoće da putuje na Tajland iz Srbije, ako leti preko Dohe, karta će biti bar 100 evra jeftinija nego za nju koja bi krenula iz katarske prestonice.

– Iznajmila sam stan i sama plaćam. Neke kompanije obezbeđuju smeštaj, ali je to mač sa dve oštrice. Često to nije ono što vam odgovara ili je u zgradi gde žive svi zaposleni iz te kompanije. Viđate ih i na poslu, pa nemate privatnost. Moj stan je blizu posla, a malo dalje od centra. Izabrala sam ga zbog dosta zelenila i nema saobraćajne gužve. Jednom sedmično idem na gradilište zbog sastanka sa izvođačem radova. Tada je duža vožnja jer je u Lusailu, novom gradu pored Dohe.

Dubai i Abu Dabi?

– Oni su 50 godina ispred.

Ishrana?

– Kuvam isključivo vikendom, zbog nedostatka vremena. Povremeno posećujem restorane. U početku mi je bilo zanimljivo sve da probam i hranila sam se po restoranima, ali sam zaključila da sve ima isti ukus. Sve je pod uticajem indijske kuhinje. Preovladava 3K: kardamom (i u kafi), kari, korijander, začini koji su jaki i na koje nismo navikli. Hrana je termički procesuirana, sa puno brašna, teška i kalorična. Svi koji su došli, zbog hrane i načina života, dobili su na kilaži. Pokušavam da je kontrolišem.

Užice koga više nema

Ivana ne krije da joj je rodni grad u srcu.

– Bez obzira na to što sam sa 19 godina otišla na studije u Beograd i nikada se nisam vratila, Užice je uvek u srcu i to se nikada nije promenilo. Nedostaju mi dragi ljudi, erski humor, čak i sneg. Užice nije ono što je nekad bilo. Promenila se demografija, naselili su ga drugi ljudi, što je sasvim normalno.

Ivana veruje da je Užice, zbog značaja u Drugom svetskom ratu, bilo privilegovano da se njim bave istaknute arhitekte tog vremena, poput brilijantnog Mandića. Projektovao je trg i centar, koji su danas pod zaštitom kao spomenik kulture. Njegovi „crveni“ soliteri su arhitekturom i proporcijom visoko kotirani na svetskoj arhitektonskoj sceni. Urbanizam tog vremena imao je svoju svrhu. Trg je projektovan kao manifestacioni. Na njemu su se održavale državne priredbe i polagane pionirske zakletve.

– Današnje potrebe su drugačije i sa istančanim umećem treba prilagoditi prostor vremenu u kome živimo, bez narušavanja vrednosti. Užice ima uske, krivudave i strme ulice još od vremena Turaka. Treba srediti infrastrukturu, povesti računa o Glavnom urbanističkom planu. Potrebno je počistiti i urediti grad na visokom nivou, a onda preći na detalje.

Ivana ne krije da joj je rodni grad u srcu.

– Bez obzira na to što sam sa 19 godina otišla na studije u Beograd i nikada se nisam vratila, Užice je uvek u srcu i to se nikada nije promenilo. Nedostaju mi dragi ljudi, erski humor, čak i sneg. Užice nije ono što je nekad bilo. Promenila se demografija, naselili su ga drugi ljudi, što je sasvim normalno.

Ivana veruje da je Užice, zbog značaja u Drugom svetskom ratu, bilo privilegovano da se njim bave istaknute arhitekte tog vremena, poput brilijantnog Mandića. Projektovao je trg i centar, koji su danas pod zaštitom kao spomenik kulture. Njegovi „crveni“ soliteri su arhitekturom i proporcijom visoko kotirani na svetskoj arhitektonskoj sceni. Urbanizam tog vremena imao je svoju svrhu. Trg je projektovan kao manifestacioni. Na njemu su se održavale državne priredbe i polagane pionirske zakletve.

– Današnje potrebe su drugačije i sa istančanim umećem treba prilagoditi prostor vremenu u kome živimo, bez narušavanja vrednosti. Užice ima uske, krivudave i strme ulice još od vremena Turaka. Treba srediti infrastrukturu, povesti računa o Glavnom urbanističkom planu. Potrebno je počistiti i urediti grad na visokom nivou, a onda preći na detalje.

Doha ima puno došljaka i raznih kultura. Rasizam je rasprostranjen do te mere da se plate obračunavaju u odnosu na poreklo. Najbolje prolaze belci, a najgore Indusi koji su preplavili Katar.

– Trenutno radim sa Britancima. Nema nas puno, ali imamo još dve firme sa radnom snagom sa Filipina i iz Šri Lanke.

Avakumovićeva ističe da Katar ima odličnu temperaturu sa minimalnih 12 stepeni tokom zimskih dana. Do početka maja raste i dostiže 45 stepeni! Leti se dešava da je jutarnja temperatura 40 stepeni!

– Visoka je vlažnost, što dodatno otežava boravak na otvorenom prostoru. Leti živimo pod klimama. Temperature u objektima su „setovane“ na 18 stepeni, tako da uvek nosim džemperić i maramu iako je napolju izuzetno vruće. Izlazi se uveče, ali veća zadržavanja na otvorenom nisu preporučljiva. Katar je zemlja koja prati zakone Kurana ili šerijata. Ramazan podrazumeva neunošenje vode i hrane, kao i zabranu pušenja u toku dana. Za sve je zabranjeno da jedu i piju na javnim mestima dok post traje. Restorani i kafići rade uveče, a kad zađe sunce svi idu na iftar – prvi obrok tog dana. Prodavnice rade dvokratno, a zaposleni skraćeno, šest časova. Bajram se obeležava sa tri neradna dana.

Juga u malom

Ivana vikendom najčešće ide na kampovanje u pustinju sa prijateljima i psom, a posebno zadovoljstvo predstavlja joj vožnja po peščanim dinama.

– Katar je pun Srba. Pre tri godine bilo ih je znatno manje. Nikog nisam poznavala. Danas nije neuobičajeno da u prodavnici čujete „naš“ jezik, pa osluškujete da saznate iz kog dela bivše Juge dolaze. Ovde su Srbi, Bosanci, Hrvati i Makedonci… Družimo se bez razlike. Stekla sam dobre prijatelje iz Bosne, one koji se jednom u životu sreću. Donedavno je ovde živeo i kolega Užičanin Dejan Poleksić. Vratio se u Srbiju, ali periodično poseti Dohu.

Ivana vikendom najčešće ide na kampovanje u pustinju sa prijateljima i psom, a posebno zadovoljstvo predstavlja joj vožnja po peščanim dinama.

– Katar je pun Srba. Pre tri godine bilo ih je znatno manje. Nikog nisam poznavala. Danas nije neuobičajeno da u prodavnici čujete „naš“ jezik, pa osluškujete da saznate iz kog dela bivše Juge dolaze. Ovde su Srbi, Bosanci, Hrvati i Makedonci… Družimo se bez razlike. Stekla sam dobre prijatelje iz Bosne, one koji se jednom u životu sreću. Donedavno je ovde živeo i kolega Užičanin Dejan Poleksić. Vratio se u Srbiju, ali periodično poseti Dohu.

U Kataru nije retkost videti vernike kako se pet puta dnevno mole na javnom mestu, a zahvaljujući tome što živi u Dohi Avakumovićeva je naučila da nisu svi Arapi isti. Često se ne slažu, a u nepopularnosti prednjače Egipćani. Libanci su „uobraženi fenseri“. Nema zabušavanja na radnom mestu.

– Puno radim jer mi je stalo da posao bude kvalitetno i na vreme odrađen. Zato svi rado sarađuju sa mnom. Kvalitet i učinak radne snage u Dohi je niskog standarda. Projekti se fušerišu i nikome nije preterano stalo do kvaliteta. Svi bi da uzmu pare i vrate se kući. Često me saradnici iz Evrope pitaju za planiran završetak izgradnje. Samo se nasmejem jer još nisam doživela da je projekat završen na vreme! Kašnjenja nisu manja od godinu dana. U Evropi se za svaki dan kašnjenja plaćaju pozamašni penali.

Uobičajeno radno vreme je 9+1 (pauza za ručak) i radna subota?

– U evropskoj sam kompaniji, pa su uslovi dosta bolji. Bavim se inženjeringom i istraživanjem. Zanimljivo je i mogu vremenom da se usavršavam. Ovde nije uobičajeno brzo napredovanje. Najčešće se ne menjaju uslovi koje u startu dogovorite. Ipak, sve zavisi od kompanije. Zapadne su mnogo bolje po uslovima i u slučaju kada rad treba nagraditi.

U Kataru je, uz povećanje populacije u odnosu na saobraćajnu infrastrukturu i divlju vožnju, kretanje po gradu prilično stresno. To dodatno utiče na naporan životni tempo.

– Katar dosta nudi. Pored zarade, s obzirom na to da se nalazi između Istoka i Zapada, idealna je polazna lokacija za mnoge destinacije u okruženju. To ne može svako da priušti. Obišla sam sve bliže zemlje: UAE, Oman, zatim Maldive, Šri Lanku, uskoro putujem u Južnu Afriku, a u planu su Tajland, Malezija, Kina, Japan, Nepal, Jordan i Liban… Nemirnog sam duha, a putovanja mi puno znače i na poslovnom planu.

Sve za novac

Katar je mala, mlada zemlja koja se tek razvija, a organizovaće Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. Tako će se upisati u istoriju kao prva arapska država domaćin najboljim fudbalerima sveta. Svi očekuju arhitektonska čuda?

– Svetske arhitekte kao Hadid, Nuvel, Kalatrava, projektovali su stadione, hotele, mostove, aerodrome… i to je super.

Za stadione je karakteristično da će delimično biti demontirani i preseljeni na druge destinacije. To je dar Katara FIFA. Ima priča da su zbog toga dobili Mondijal. Sve za novac. Ništa neuobičajeno.

– Non-stop se menja dizajn objekata. Poslednje je da će stadioni biti zatvoreni kako bi mogli da se klimatizuju.

Katar je mala, mlada zemlja koja se tek razvija, a organizovaće Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. Tako će se upisati u istoriju kao prva arapska država domaćin najboljim fudbalerima sveta. Svi očekuju arhitektonska čuda?

– Svetske arhitekte kao Hadid, Nuvel, Kalatrava, projektovali su stadione, hotele, mostove, aerodrome… i to je super.

Za stadione je karakteristično da će delimično biti demontirani i preseljeni na druge destinacije. To je dar Katara FIFA. Ima priča da su zbog toga dobili Mondijal. Sve za novac. Ništa neuobičajeno.

– Non-stop se menja dizajn objekata. Poslednje je da će stadioni biti zatvoreni kako bi mogli da se klimatizuju.

 

(izvor:vesti-online.com/foto:privatna arhiva)

cest

Pratite nas

Komentari