Home / FOTO RAZGLEDNICA / UROŠ OBUĆINA: MOJ PUT OD SEVOJNA PREKO UŽICA DO TURSKE

UROŠ OBUĆINA: MOJ PUT OD SEVOJNA PREKO UŽICA DO TURSKE

U ovom intervju prestavljamo Vam Uroša Obućinu koji je dres Play Off-a zamenio dresom Turskog Ordua. Uroš će nam pričati o svom košarkaškom putu od Sevojna preko Užica do daleke Turske.

Uroše koje godine si počeo da treniraš košarku, koliko si imao godina i zašto baš košarku?

– Košarku sam počeo da treniram 2006.godine sa nepunih sedam godina u Sevojnu. Još uvek nisam krenuo u osnovnu školu i bio sam prvi u svojoj generaciji koji je krenuo na košarku. Najviše uticaja na to imao je moj stariji brat Bogdan koji se tada uveliko bavio košarkom. Gledao sam njega na treninzima pa mi je to privuklo pažnju i tako sam počeo.

Sećaš li se svog prvog treninga i šta pamtiš sa njega?

– Ako se dobro sećam prvi trening mi je bio  pokazni za moje vršnjake iz vrtića koji su došli da gledaju, a ja sam pokušavao da dobacim do mrežice.

Kako je dalje tekao tvoj košarkaški razvoj?

– Kako je vreme odmicalo u Sevojnu se formirala grupa male dece i ja sam trenirao i išao na kampove i utakmice sa njima. Pamtim odlaske u Beograd na turnir “Rajko Žižić”, puno dece i ekipa, mali koševi, utakmice ceo dan… Posle nekog vremena malo sam se zasitio košarke i razmišljao sam da napustim i da igram fudbal jer je tada fudbal bio u eksapnziji u Sevojnu. Međutim, nisam napuštao trenirao sam i fudbal i košarku jedno vreme uporedo. Nije mi trebalo dugo da shvatim šta više volim i šta mi se sviđa i odlučio sam da se posvetim samo košarci. Dalje je teklo sve svojim tokom sa trenerom Dankom Bjeličićem uz koga sam naučio prve košarkaške korake i trenera Duška Mićića sa kojim sam trenirao ceo svoj mandat u Play Off-u. On mi je najviše pomogao oko shvatanja reči košarka i tome kakav čovek moraš da budeš na terenu i van njega.

Sa svojom ekipom si imao zapažene rezultate u raznim takmičenjima, koja ti je najdraža pobeda, utakmica, sezona?

– Imao sam puno utakmica i pobeda i osvojenih turnira sa mojom ekipom. Najdraža sezona mi je definitivno od prošle godine kada smo igrali Jedinstvenu kadetsku ligu Srbije sa najjačim ekipama iz zemlje. Najdraža utakmica naravno protiv “mog” Partizana u Užicu jer se za te utakmice živi. A najdraža pobeda mi je na Kosovu protiv ekipe Zvečana koju smo odigrali timski  pored problema koje smo imali pred odlazak na utakmicu tj. neigranjem nekih bitnih igrača.

U Play Off-u si proveo deset godina, sa ove tačke gledišta jesi li zadovoljan učinjenim i ima li šta za čim žališ?

– Sigurno da je moglo da se uradi više, uvek može bolje. Ali sve u svemu u Play Off-u sam proveo detinjstvo i odrastao. Naravno bilo je i lepih i malo lošijih momenata, ali sve je to deo sporta i deo odrastanja uz košarku. Veliku zahvalnost dugujem svima u Play Off-u od trenera do saigrača.

Prošle sezone si prešao u Turski Ordu, kako si zadovoljan tom odlukom i kakav je košarkaški život van Srbije ?

– Ovde su uslovi odlični, mnogo više se ulaže u košarku nego u Srbiji. Sa svojom ekipom sam ostvario dobre rezultate. Bili smo na ivici ulaska u TOP 16 ekipa u državi, ali nismo imali sreće i  izgubili smo od prošlogodišnjeg šampiona države. Imam priliku da igram protiv vršnjaka iz najjačih Turskih klubova poput Bešiktaša, Galatasaraja, Darušufake… Čak sam imao priliku i da treniram sa nekima od njih, a i upozno sam velike košarkaške zvezde.

Za kraj tvoja poruka mlađim igračima koji tek počinju svoje košarkaške priče?

Da se sklone sa ulice, sa uzmu loptu u ruke i da daju sve od sebe. Mislim da je sport jedini put da se odraste na pravi način. Uz našu pruku DETE SA LOPTOM POSTAJE BOLJI ČOVEK želimo Urošu puno uspeha u daljoj košarkaškoj karijeri!

Izvor: kk-playoff.com

cest

Pratite nas

Komentari