17.4 C
Uzice
новембар 13, 2019
FOTO RAZGLEDNICA ZDRAVLJE

Upotreba ekrana dovodi do strukturnih promena u mozgu male dece

Nova studija pronašla je strukturne razlike u mozgovima predškolske dece koja su izložena ekranima, piše Science Daily.

Upotreba ekrana je izuzetno rasprostranjena i stalno raste kako u domovima, tako i u ustanovama za čuvanje dece i školama, u sve ranijem uzrastu

Studija, objavljena u JAMA Pediatrics, pokazala je da deca koja provode više vremena ispred ekrana imaju slabiju strukturnu povezanost u delovima mozga zaduženim za jezičke veštine, mentalnu kontrolu i samokontrolu. Ova deca takođe imaju slabije rezultate na testovima jezičkih sposobnosti i pismenosti.

Istraživači iz Medicinskog centra Dečije bolnice u Sisinatiju koristili su smernice Američke pedijatrijske akademije (AAP), koje u obzir uzimaju ne samo vreme provedeno ispred ekrana, već i njihovu dostupnost, uključujući i mobilne uređaje, zatim sadržaje koje deca prate, kao i  s kim su i u kakvoj interakciji tokom korišćenja uređaja.

“Ova studija postavlja pitanje da li bar neki aspekti upotrebe medija u ranom detinjstvu negativno utiču tokom ovih formativnig godina u razvoju mozga”, kaže dr Džon Haton, direktor Centra za istraživanja čitanja i pismenosti pri Dečijoj bolnici u Sinsinatiju, i vođa ove studije. “Mada ne možemo još uvek utvrdimo da su ekrani direktni uzročnici ovih stukturalnih promena i da li ovi razvojni rizici imaju trajne posledice, naši nalazi ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima, kako bi se bolje shvatio uticaj ekrana i utvrdilo gde treba postaviti granicu u korišćenju tehnologije”.

U studiji je učestvovalo 47 zdrave dece uzrasta od tri do pet godina, sa svojim roditeljima. Deci su testirane kognitivne sposobnosti uz praćenje strukturne povezanosti bele mase u mozgu pomoću magnetne rezonance. Roditelji su davali podatke o količini vremena koje dete provodi pred ekranima i načinu upotrebe digitalnih medija. Zatim su rezultati skeniranja upoređivani sa izloženošću deteta ekranima.

Naučnici su utvrdili da:

  • Što je više vremena pred ekranima, to su detetova sposobnost jezičkog izražavanja, brzog imenovanja predmeta i predispozicije za učenje čitanja i pisanja – na nižem nivou.
  • Što je više vremena pred ekranima, dete ima slabiju strukturnu povezanost bele mase u mozgu, što negativno utiče na mijelinaciju – proces kojim se oblogom izoluju nervne ćelije, što omogućava da nervni impulsi putuju brže i lakše. Ovo ima posledice na govorne veštine i pismenost.

Upotreba ekrana je izuzetno rasprostranjena i stalno raste kako u domovima, tako i u ustanovama za čuvanje dece i školama, u sve ranijem uzrastu, što zahteva bolje razumevanje uticaja ekrana na mozak u periodu intenzivnog razvoja, kako bi se mogla postaviti ograničenja kroz zdravstvene i obrazovne politike, poruka je naučnika.

Izvor: Detinjarije.com/foto:ilustracija

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Inmold, INT i Omorika hoće Budimku

Oglasna Tabla

Rok za poslednju ratu poreza na imovinu ističe u četvrtak

Oglasna Tabla

Kada će malina iz Arilja postati kao vino iz Francuske

Oglasna Tabla

MR Zorica Milosavljević zastupljena u „Leksikonu stvaralaca u preduniverzitetskom obrazovanju“

Oglasna Tabla

Izgradnja i popravka seoskih puteva u završnoj fazi

Oglasna Tabla

Poznat spisak polovnih automobila koje nećemo moći više da uvozimo: Srbi ostaju bez omiljenih vozila

Oglasna Tabla

Šansa za đake da se prijave do kraja novembra petnica otvara vrata za 2.000 najdarovitijih srednjoškolaca

Oglasna Tabla

(VIDEO) Evo kako su uhapšeni radnici Prvog partizana i državljanin Severne Makedonije

Oglasna Tabla

I danas toplo i vetrovito, moguć olujni vetar

Oglasna Tabla