Home / FOTO RAZGLEDNICA / U VINU JE ISTINA

U VINU JE ISTINA

 

Stara poslovica kaže: “Da bi upoznao jedan narod, sedi za njegov sto, probaj njegovu hranu i pij njegovo vino. Onda ćeš znati kakvi su to ljudi.” Oduvek se smatralo i da je vino piće bogova, da ne može svako da uživa u njemu, a samo odabrani imaju sposobnost da prepoznaju istančan ukus najboljih vina. Jedan od njih je i Požežanin Tomislav Ivanović, profesionalni degustator. Ovaj vinski sudija i novinar, učestvuje u manifestacijama ocenjivanja vina širom starog kontinenta, a prošle godine osvojio je i nagradu za najbolji vinski blog u Evropi.

Kako se rodila ljubav prema vinu?

Obično se ljudi iznenade kada čuju da sam iz Požege, pa pitaju kako sam se ja, iz rakijskog kraja, obreo u vinskom svetu. Međutim, još od samih početaka, fascinirala me je raznovrsnost vina i stilova. Ključni trenutak bio je 2008. godine, tokom posete Beču, kada sam u jednom restoranu naručio Barolo (vino sa severa Italije). Bio sam toliko oduševljen njime, da mi je to zasenilo sve znamenitosti samog grada. Tada sam poželeo da nekako približim ljudima vinsku scenu Srbije, jer stranci u to vreme uglavnom nisu ni znali da se kod nas proizvodi vino. Koliko se i u samoj Srbiji promenila situacija od tada, govori i podatak da je prosečna godišnja potrošnja vina porasla sa pet, na 12 litara po glavi stanovnika.”

Kako izgleda sam postupak degustacije i šta treba da ima dobar degustator?

Degustacija vina predstavlja svakodnevicu svakog vinskog novinara, somelijera ili enologa. Degustacija u suštini podrazumeva procenjivanje čulima vida, mirisa i ukusa. Postoji nekoliko metoda ocenjivanja, i suština je da se čula dovoljno izoštre, kako bi se prepoznale fine nijanse u kvalitetu i aromama pojedinih vina. Pored poznavanja procesa proizvodnje vina i efekata koje pojedini postupci u proizvodnji imaju na vino, za to je potrebno i iskustvo, odnosno što više uporednih degustacija. U vinu se uvek traži sklad svih elemenata: nivoa alkohola, kiseline, kompleksnost aroma…  Sve to treba da stvori jednu harmoničnu, prijatnu celinu.”

Sa kojih podneblja su vina najbolja?

To je najteže pitanje, i upravo u tome i jeste najveća draž. Postoji više od 1.300 sorti vinove loze širom sveta od kojih se prave vina. U zavisnosti od podneblja, različite su i karakteristike. Najbolje vino je ono koje vam najviše prija u trenutku kada ga pijete. Zato treba da istražujete, probate vina iz raznih regija i od različitih proizvođača, i da tako pronađete ona koja vam se dopadaju. Ako pričamo o vinskim regijama, ja zaista cenim Francusku, jer se tamo znanje o pravljenju vina prenosilo vekovima. Naravno, najčešće pijem naša vina, jer mi je to glavna oblast interesovanja, i najviše volim kada otkrijem neko novo srpsko vino, kojim treba da se ponosimo.“

Kako bi ste ocenili kavliet naših vina?

Srbija je u poslednjih dvadeset godina prešla neverovatan put- od zemlje u kojoj je vinska kultura bila potpuno potisnuta, i gde su vladala jeftina industrijska vina iz Makedonije, Hrvatske i Crne Gore, pa sve do zemlje u kojoj danas imamo veliki broj domaćih vinarija i više od 25.000 hektara vinograda. Danas naša vina osvajaju brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima, a domaći proizvođači stoje rame uz rame sa kolegama iz Slovenije i Hrvatske.”

Postoje li neka “zlatna”pravila kada je u pitanju upotreba vina u svakodnevnom životu?

Jedno od glavnih pravila pri slaganju vina i hrane jeste da se lokalno vino služi uz lokalnu hranu. Tako, na primer, uz vojvođansku slaninu i čvarke najbolje ide grašac ,iz vinograda sa Fruške gore. To ne bi trebalo da čudi, jer su naši stari, iako nisu bili somelijeri, znali da će naglašenije kiseline u ovoj vrsti vina neutralisati masnoću hrane. No, na temu upotrebe vina u svakodnevnom životu može se dosta pričati. Treba zapamtiti da je najbitnije postići ravnotežu, odnosno da ni hrana, a ni vina koja se uz nju služe, ne nadvladaju ukus onog drugog.”

Prošle godine ste dobili nagradu za najbolji blog “Pismo iz Srbije”. Šta je bila osnovna inspiracija za ovaj tekst?

Tekst “Pismo iz Srbije”, koji je nagrađen na takmičenju “Millesima Blog Award” u Bordou kao najbolji vinski blog u Evropi, inspirisan je Jelenom Anžujskom. Pošto je ona bila poreklom iz Francuske, a nakon udaje za kralja Stefana Uroša I se doselila u Srbiju, želeo sam da iz njene perspektive prikažem sličnosti i razlike između vina i hrane u srednjovekovnoj Srbiji i Francuskoj.  Tako je, ujedno, moj sajt www.vinopedia.rs, postao prvi portal sa područja centralne i istočne Evrope, koji je osvojio nagradu u ovoj oblasti.”

Ivanović objavljuje tekstove i kolumne u časopisu „Vino & Fino“, kao i na stranim sajtovima i magazinima posvećenim vinu i gastronomiji. Mada po zanimanju profesor stranih jezika, ovaj Požežanin ističe da je somelijerstvo ipak njegova velika ljubav. Zato će, kako kaže, nastaviti da širi vinksu kulturu, obilazeći vinske regije širom Evrope i upoznajući se sa novim vrstama vina.

Piše: Dunja Starčević
Užice – Oglasna Tabla

Podeli članak

Komentari