Home / FOTO RAZGLEDNICA / U našim telima bila je samo duša:Prve komšije su ih žive bacile u jamu u Ravnom Dolcu, a oni su preživeli 42 dana, bez hrane i vode, pokriveni leševima

U našim telima bila je samo duša:Prve komšije su ih žive bacile u jamu u Ravnom Dolcu, a oni su preživeli 42 dana, bez hrane i vode, pokriveni leševima

Narod koji zaboravi svoju prošlost, neće imati ni svoju budućnost, rekao je jednom prilikom Jaša Tomić.

U kom pravcu se Srbija kreće najbolje govori to da je priča Ivana Gorana Kovačića”Jama” inspirisana istinitim događajem kada su ustaše 1941. više od 200 srpskih žena i dece žive bacile u jamu u Ravnom Dolcu, izbačena, posle mnogo decenija, iz čitanki za 8. razred.

Da se ovaj stravični događaj nikada ne zaboravi, kako preživele kažu, pobrinuo se sam Bog.

Od 218 žena i dece bačenih u jamu dugu 46 metara, igrom sudbine, četrnaestoro njih preživelo je bukvalno bez hrane i vode, među leševima tačno 42 dana- od Svetog Ilije do Male Gospojine.
Ovaj slučaj ni nauka do danas ne može da objasni!

-U našim telima bila je samo duša, ostalo sve kosti, ne znam sama kako smo preživeli, priča jedna od tri još uvek žive žene izvučene iz jame Ravni Dolac.

– Skupili su nas, porodicu po porodicu i poterali ka jami. Dok smo išle uz planinu, pričale smo među sobom da će nas sigurno bacati žive. Tako je i bilo. Čitali su po azbučnom redu i gurali nas u rupu – seća se jedna od preživelih, Mara Jurić.

Tada je imala samo sedam godina, tek je pošla u prvi razred. U jamu su ih bacale prve komšije. Za njima i kamenje, bombe. Preživeli su samo oni koji su uspeli da se sklone iza zaklona na dnu same jame, čija je dubina 46 metara.

Niko ne zna kako su žene uspele preživeti pad sa te visine.

Danima su živele među leševima, u polumraku i u strahu. I tako šest nedelja, od Svetog Ilije do Male Gospojine.

– Sećam se da sam danima bila ispod dve mrtve žene i da sam sve vreme dozivala majku. Kada me je napokon čula, izvukla me je, a ja sam sva bila u ranama. Bolje bi bilo da smo i mi ostale mrtve odmah, ali eto nismo. Ovako sam oko sebe gledala mrtve, žene su kukale, molile Boga da ih spase – priča Milica Maljković, koja je tad imala 10 godina.

-Ni hleba, ni vode. Nego smo rosu kupile po zidu i to lizale. Samo jednu noć je pala kiša i nalila nam u jamu, pa smo jadne umakale u krpe i kvasile usta. U našim telima bila je samo duša, ostalo sve kosti, ne znam sama kako smo preživeli – dodaje.

Jedna žena je pobacila dete u jami. Druga je bila trudna kad je bačena, preživela je 42 dana, izašla iz rupe i rodila živo dete, a treća je mesec dana posle izlaska iz jame rodila blizance, ali su oni umrli.

Nadali su se de će ih Dalmatinci izvaditi iz jame jer su blizu, ali umesto njih, stigle su ustaše.

Njihov vapaj prvi su čuli čobani koji su u blizini napasali ovce. Među tim čobanima našao se i jedan u kom se probudio čovek.

On je otrčao kući i rekao ocu da u jami ima živih Srba. Čovek odlazi ustaškom komandiru i kaže mu šta mu je sin ispričao, na šta se komandir uhvatio za glavu i naredio da se žene odmah sutradan izvuku.

I među njima je, očigledno, bilo ljudi.

Posle šest nedelja provedenih u jami Ravni Dolac, počelo je vađenje preživelih.

Preživeli Srbi iz Livna posle rata nisu želeli da se svete onima koji su ih bacali u rake. Opet su morali da žive kuću uz kuću sa komšijama koje su im to uradile. I oprostili su im.

“E, moja Milice, da ste vi nama uradili ono što smo mi vama, mi bismo vas žive progutali”- posle svega izjavila je komšinica jedne od preživelih, udata za ustašu koji je bacao Srbe u jamu.

Posmrtni ostaci stradalih izvađeni su tek posle pola veka, u junu 1951. godine.

– Kad sam sišao dole, bio je to jeziv prizor, nešto neizbrisivo. Mi smo kopali, sve smo rukama radili da bismo došli do svih delova tela, da bismo izvadili sve kosti iz jame – kaže Vladimir Maljković, koji je juna 1991. godine učestvovao u vađenju posmrtnih ostataka.

Dodaje da je mesecima posle toga bio van sebe, nije mogao da veruje da se tako nešto zaista desilo.

Jame su obeležile istoriju ustaša iz Livna. U njihovim pokoljima u leto 1941. godine stradalo je oko 1.600 Srba, od čega 673 dece. Samo iz Čelebića ubijeno je ili bačeno u jamu 370 srpske dece.

1991. izvađeni su posmrtni ostaci stradalih Srba iz pet jama kod Livna.
Iz jame Ravni Dolac izvađene kosti 203-e dece i žena
Iz jame Rozvale izvađene kosti 80-oro dece
Iz jame Tušnica izvađene lobanje 50-oro dece
Iz jame Samograd izvađeno 27 lobanja odraslih i dece
Iz jame Provalija izvađene kosti 13-oro stradalih

Pogledajte i dokumentarnu emisiju iz 2013.

Izvor:opanak.net

Podeli članak

Komentari