Home / FOTO RAZGLEDNICA / U ČAST 100-GODIŠNjICE ODBRANE SRBIJE U VELIKOM RATU: Sinuće slike sa tavana

U ČAST 100-GODIŠNjICE ODBRANE SRBIJE U VELIKOM RATU: Sinuće slike sa tavana

Opština Nova Varoš i Narodni muzej iz Užica pripremaju izložbu. Poziv građanima da ustupe svoje sakriveno porodično blago.

RATNICI u gunjevima i šajkačama, sa ordenjem na grudima za podvige i rane ili obeleženi trakama na rukavu u zarobljeničkim logorima Evrope – motriće na potomke sa panoa odeljenja užičkog Muzeja u Novoj Varoši. Ceo vek posle Soluna trećepozivci, regruti, dobrovoljci u prekobrojnim pukovima i starovlaške komite podsećaće pokolenja na vreme smrti, albansku golgotu i vaskrs Srpske vojske

Požutele slike iz skrivnica na tavanima i u drvenim sanducima, kao i zapisi u arhivama, gde su nažalost, našim grehom i nemarnošću ostavljeni, ugledaće svetlost dana na izložbi u odeljenju Zavičajnog muzeja grada pod Zlatarom 1. novembra ove godine. Svetkovina je povodom Dana opštine i u čast 100-godišnjice odbrane Srbije u Velikom ratu.

Da bi se ispravila nepravda prema onima koji su svoju dužnost časno ispunili – na bojnom polju bilo je 2.000 vojnika i oko 1.200 poginulih ili umrlih u logorima i kao žrtve terora i okupacije, Narodni muzej iz Užica pozvao je pre neki dan građane da za izložbu daruju eksponate i svedočanstva predaka. Zatražena je i podrška zavičajnih hroničara, vlasnika privatnih zbirki…

– Potrebna su nam dokumenta, fotografije i druga građa: vojne legitimacije, Albanske spomenice, odlikovanja, potvrde o zapleni imovine, dokumenta ili fotografije koje na bilo koji način svedoče o privrednom stanju u Novoj Varoši u periodu rata (školstvo, zdravstvo, štampa), lični predmeti (maramice, peškir, escajg, vojnička pisma), slike učesnika rata, vojnički predmeti – kaže Slavica Stefanović, direktor Narodnog muzeja u Užicu.

U jednoj od najstarijih zgrada u centru grada, sagrađenoj 1908. godine za potrebe turske uprave, pre šest godina otvoren je Zavičajni muzej sa četiri postavke, od praistorije do Velikog rata, a do 1. novembra obogatiće se zbirke.

Albanska spomenica Miloja Bjelića iz Rutoša / Komita Vidosav Marjanović

– Ministarstvo kulture i informisanja Srbije odobrilo je sredstva za adaptaciju dela prostora i opremanje spomen-sobe posvećene vojvodi Petru Bojoviću i Velikom ratu. Narodni muzej preuzima obavezu da sve predmete koji budi izloženi u stalnoj postavci dostojno reprezentuje, a imena darodavaca vidno istakne – podseća Stefanović.

U Užicu kažu da su za pripremu spomen-sobe i izložbe angažovali tim istoričara i muzejskih savetnika u kome su, pored Stanojke Milivojević i saradnika u ovoj ustanovi – Radivoje Bojović iz Muzeja u Čačku, Anđelija Radović iz Vojnog muzeja i arhitekta i dizajner Igor Stepančić iz Beograda.

– Deo svedočanstava o đedu Arseniju Bučevcu (1885-1954), među kojima je i Karađorđeva zvezda, uzela je rodbina i zatražiću da vrate ognjištu kome pripadaju. Najbliži potomci odlučiće šta će pokloniti Muzeju – kaže Aleksandar Bučevac, unuk solunca iz Bistrice, jednog od 16 nosilaca Karađorđeve zvezde iz novovaroške opštine.

Jovan Tomašević, Radiša Gojgić

ZABORAV I TRAGOVI

UZ zalaganje da se neguje kultura sećanja i pamćenja, u Udruženju potomaka ratnika Srbije 1912-1918. ukazuju:

– Iz crkve Sv. Trojice u Novoj Varoši pre sedam-osam godina izgubio se trag čitulji sa 342 imena poginula ili umrla ratnika? Tražimo i da se nađu svedočanstva o zabrani upotrebe ćirilica, te podaci o stradanju sela, broju ratne siročadi… Nema podatka o danu oslobođenja Nove Varoši 1918. godine, u zavičaju ne znaju ko je bio Kosta Borisavljević, koji je napustio službu u Beloj kući (bio sekretar predsednika SAD Huvera) i na Solunskom frontu nosio zastavu Dobrovoljačke divizije?!

Milan Miroša i Blagoje Roljević

REPLIKE EKSPONATA

NA slavnog zemljaka vojvodu Bojovića ovde podseća samo jedna fotografija, a pošto su Varošani uveliko zakasnili u prikupljanju građe, radiće se replike eksponata koji će svedočiti o ratničkom putu dugo godina zaboravljenog komandanta Prve armije i načelnika Vrhovne komande, koji je pod zastavom otadžbine proveo 46 godina.

Izvor:novosti.rs/Dragoljub GAGRIČIĆ/naslovna:Vojnici iz Trudova u Drezdenu

Podeli članak

Komentari