Home / FOTO RAZGLEDNICA / TRI MESECA ODMORA ILI ZAŠTO RODITELJI ZAVIDE UČITELJIMA

TRI MESECA ODMORA ILI ZAŠTO RODITELJI ZAVIDE UČITELJIMA

Blago učiteljima, oni imaju tri meseca odmora! Ovu rečenicu neupućeni svet obožava da ponavlja  kad god se pominju prosvetari i njihove mini-plate. Tu rečenicu oni neuki i učiteljomrsci toliko često i uverljivo ponavljaju da neka naivna deca i nasednu na te priče pa se zalete i upišu učiteljski fakultet, uče pet godina i zatim se uglavnom nađu na birou jer posla nema, a ako imaju debele veze pa se dokopaju posla, onda na kraju školske godine shvate da su bili prevareni i da nemaju tih mitskih tri meseca odmora.

Odmor učenika

Učenici sa poslednjim danom nastave okače svoje mozgove na klin, prepuste se lenčarenju i uživanju u „zasluženom“ odmoru od knjige. Do septembra zaborave i ono što su znali pa lepo s novom školskom godinom krenu od početka. Neki nadobudni čak i nešto rade preko ljeta – čitaju lektiru za idući razred, vežbaju ničim izazvani matematičke zadatke, listaju stare udžbenike ukoliko  nisu morali da ih vrate. Ali takvi su ređi od povišice plate za prosvetne radnike. Većina uglavnom spava danju i izlazi noću, tako da se prosečni tinejdžer lako prepozna usred leta po snježno beloj puti koja sunca celo leto videla nije. Na mesečini se ne može uhvatiti boja. Dermatološki svesna populacija. Znaju da je sunce štetno pa prespavaju sunčani deo dana. Izlaze iz brloga samo noću. Podvrsta sove. Oni koji uspeju otvoriti oči u neko razumno vreme, prebace se iz kreveta na stolicu ispred računara. I tamo nepomično provedu dan. Tek pred spavanje pokupe tanjire, čaše i ostatke hrane oko računara, ali samo zato da bi otkopali zakopanog miša. Fejsbukiraju, tvituju, igraju se kojekakve igrice i uglavnom odmaraju mozak iscrpljen od bulimijskog učenja tokom školske godine.

Odmor roditelja

Muke za roditelje počnu sa zadnjim danom nastave. Umesto da se reše naslednika na barem pola dana dnevno, ovaj im ostaje po ceo dan kod kuće. Kad su klinci u školi, roditelji su više – manje sigurni jer znaju da im je klinac na toplom, suvom i da neko o njemu brine. Imaju besplatne, zakonom osigurane bejbisitere – učitelje. A na raspustu? Roditelji rade. Klinac je kod kuće. Sam. U najboljem slučaju spava preko dana. Baka servis je bolja solucija, iako je naučno dokazano da bake kvare decu. O dedovima da ne govorimo. Često junior već drugi dan raspusta počne mjaukati rečenicu koju će ponavljati sledeća tri meseca: „Dosadno mi je!“. Jer, ma koliko čekali taj famozni raspust, nepobitna je činjenica da deca ne znaju šta bi sa svojim slobodnim vremenom kad ga se napokon dočepaju. Tako roditelji, sa raspustom nezbrinute dece, vise na telefonima i svako malo s posla proveravaju je li junior ustao, je li jeo, šta je jeo, šta je obukao, zašto je baš to obukao, šta radi, je li piškio, je li kakio, nije li možda gladan, žedan, je li mu dosadno…

Neki roditelji imaju sreću pa imaju bake i deke na selu, a oni još srećniji negde neku nekretninu na moru, pa tamo uvale svoja zlata. Natovare im kovčege knjigama (moš’ mislit kako će čitati), ajpodima, tabletima, smartfonima i ostalim modernim igračkama, stave nešto garderobe i smeste dete da se dosađuje na sigurnom. E, i zato mrze učitelje, koji, eto, „imaju tri meseca odmora“! Ne mogu na miru da rade i ne znaju šta bi s decom.

Odmor učitelja

Sa zadnjim danom nastavne godine, kad raspuste svoje učenike, učiteljima ne počinje raspust. Oni tada birokratskom transformacijom postanu od veselih i vedrih učitelja mrzovoljni pisari koji kreću u gladijatorske borbe s dnevnikom, tehnikom, internetom koji pada i sličnim modernim i nemodernim čudima. Učenike zamene tablicama, statistikama, papirima, obrascima, i sl. Treba ispuniti milion kojekakvih tablica za koje još nije utvrđeno čemu služe i ko ih čita. Treba uskladiti imenik, matičnu knjigu i svedočanstva. Treba ažurirati opisne ocene, ali sve takve ocene rečima treba ukrasiti cvetićima i čipkicom, ne sme pisati ništa negativno o učeniku. Prema tom uputstvu nestašni postaju „razigrani“, nepisanje domaćeg zadatka se zove „neredovno izvršavanje obaveza“, itd, itd.

Učitelj treba da prebroji održane časove i sve mora odgovarati propisima. Treba ispisati svedočanstva i pohvalnice. U sklopu tri meseca raspusta treba urediti učionice i ormare. Pobacati hrpe plakata i papira skupljanih tokom nastavne godine. Treba odsedeti na još nekoliko sednica i sastanaka. Treba grejati stolicu na stručnim skupovima. Uglavnom, učitelju godišnji odmor počne sredinom jula i završi sredinom avgusta, svih 30 dana godišnjeg mora da odradi u jednom komadu i to ne kad on želi nego kad mu škola to dozvoli. Učitelji ne mogu ići na more u predsezoni ili postsezoni, kad je jeftinije. Tokom školske godine slobodnih dana nema. To su ta famozna „tri meseca odmora“. Za većinu ljudi učitelj ne radi ako nije s decom. E pa, nije baš tako lako. Da jeste, onda bi svi bili učitelji i imali tri meseca odmora.

Izvor: varazdinski.hr

Pratite nas

Komentari