21.3 C
Uzice
јул 24, 2019
FOTO RAZGLEDNICA VESTI IZ OKRUGA

Terzić: Ako se ustanovi prisustvo fitoftore, najbolji ariljski malinjaci neće rađati 10 godina

Arilje – Razlog za brigu što se tiče malinarstva postoji unazad 20 godina, a nebrigom svih karika u ovom lancu proizvodnje došli smo

u situaciju da je ove godine malina u katastrofalnom stanju što se tiče zasada, kazao je za RINU predsednik SO Arilje Dragiša Terzić koji je i sam proizvođač crvenog zlata.

On je istakao da su još 2003. godine održavani okrugli stolovi povodom propadanja malina i kada su još tada dovođeni svetski stručnjaci fitopatolozi koji su ustanovili da je na sadnom materijalu uzoraka iz ariljskog i valjevskog malinogorja ustanovljeno prisustvo gljive fitoftore.

„Kada smo tada pričali, u tadašnjoj našoj državi o toj gljivi, nas su ljudi prozivali tada kao udruženje da pravimo lude krave po Srbiji i da to nije dobro da se radi, međutim, mi smo samo ukazivali na ovo što se sada dešava. Od tada je prošlo 16 godina i tek sada smo došli do strategije što se tiče proizvodnje maline“, kazao je Terzić.

On je naglasio da predstoji veliki posao ali da je od izuzetne važnosti je da je radna grupa koju je osnovalo ministarstvo poljoprivrede već napravila par dobrih koraka.

„Doneli su proizvođačku cenu maline koja je 139,3 dinara na prinosu od osam tona po hektaru i to je nešto što je realnost. Međutim, prošle godine Srbija je imala 54.000 tona sa 26.000 hektara, ako to uzmete i podelite videćete da je prinos 2,5 do 3 tone po hektaru što je katastrofalno i što je posledica svih ovih nebriga niz decenija unazad“, tvrdi Terzić.

On je kazao da je tokom prethodnih godina veliki uticaj na proizvođače imao agrotehnički lobi i da je pojedinim firmama bilo bitno da se prodaju hemijska sredstva i preparati ali ih nije zanimalo da li će to pomoći da malina u toj godini donese dobar rod.

Terzić kaže da su u ariljskim malinjacima pre par dana bili ruski fitopatolozi koji takođe sumnjaju na prisustvo gljive fitoftore.

„Najveći i najbolji zasadi maline nalaze se u ravničarskim krajevima opštine Arilje gde je i najplodnije zemljište, livadski aluvijum, koji je uz reku Moravicu, i upravo to vlažno zemljište idealno je za razvoj ove gljive. Ukoliko se utvrdi njeno prisustvo u narednih 10 do 15 godina na tom zemljištu neće moći da se gaji jagodičasto voće, kaže Terzić.

Prema njgovim rečima posledice prisustva gljive fitoftore je sušenje malinjaka.

„Biljka olista na proleće, ali kada treba da donese plod i rod osuši se. Osuše joj se zaperci za sledeću godinu koji treba da se vežu sledeće godine i donesu rod. Tu gde se pojavila ne može se baviti malinarstvom jer će malina rađati ali će prinos biti slab. Ova gljiva se prenosi vodom, vazduhom, oruđem za rad, na obući iz zaražene parcele.“

On je kazao da je radna grupa dala predlog da se obrati stroga pažnja na sadni materijal.

„Čačanski Institut za voćarstvo pravi kvalitetan sadni materijal ali se ne sme dozvoliti uvoz zaraženog sadnog materijala. Mora se kontrolisati na gljivu fitoftoru i rak korena što godinama nije rađeno.“

Terzić je izrazio očekivanje da će novosnovana radna grupa uraditi „pravu stvar“ kao bi malina bila proglašena kao najznačajniji srpski brend za strana tržišta.

Izvor: RINA

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Širenje kanalizacione mreže na Zlatiboru (VIDEO)

Oglasna Tabla

Vozač sa užičkim tablicama šokirao sve svojim parkiranjem (FOTO)

Oglasna Tabla

Beograđanin nestao na Drinskoj regati

Oglasna Tabla