Home / FOTO RAZGLEDNICA / TAJNI MASAKR MILIONA PTICA PEVAČICA

TAJNI MASAKR MILIONA PTICA PEVAČICA

CECA

Srbija se ubraja u prvih pet zemalja Evrope po krijumčarenju retkih ptica, orlova, sokolova i zaštićenih vrsta… Evo gde odlaze ubijene životinje i ko puni džepove na račun prirodnog bogatstva naše zemlje.

Oslanjajući se na koleno, lovac pozira pred objektivom foto-aparata. Ispred njega je u redovi ma izložena lovina, u svakom po 20 ptica iste vrste. One najređe poređa ne su sa strane: guske crveno voljke, šarene utve i jednog vivka opkoljavaju desetine liski, krdža i lisastih gusaka. Čim je foto-aparat prestao da škljoca, ptice su potrpane u plastične kese. Do kraja dana će da ih očerupaju, izvade im utrobu, spakova će ih i zamrznu ti. A onda, švercerskim kanalima u Italiju. Za 48 sati će ih preko crnog tržišta prodati tamošnjih restoranima. Biće poslužene kao tradicionalni mediteranski specijalitet. 

Kasnije istog tog dana sedimo nedaleko od te klanice. U kafani u Bačkom Gradištu, srpsko-mađarskom selu pokraj Tise u opštini Bečej, čekamo da Milan Ružić završitelefonski razgovor s mesnom policijskom stanicom. On je ornitolog iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i besan je: lovac je postavio fotografiju mrtvih ptica na Fejsbuk. „Za ubijanje zaštićenih vrsta ptica ide se u zatvor, a ovaj čovek javno reklamira svoj zločin na internetu. I policiju baš briga.“ 

Pre svitanja tog dana kod malog obližnjeg ribnjaka s Ružićem smo posmatrali kako više od 20 italijanskih lovaca opkoljava jedno jezero u okolini. Čekali su zoru. Kad se pomolilo sunce, hiljade ptica se, kao izmaglica, podiglo s površine vode. Pre nego što su se uputile ka njivama da doručkuju, postrojile su se u karakteristične formacije. Ali uskoro je nastao haos: počela je paljba! Izbezumljene od pucnjave, ptice su pomahnitale, stalno se sudarajući jedne s drugima. Do 10 sati lovočuvar je već sa kupljao gomilu mrtvih. Mi smo bili nemoćni.
 
NEODOLJIVI FEJSBUK

Četiri meseca posle ovog događaja sud u Bačkoj Palanci je sa 25.000 dinara kaznio izvesnog Đ. B. koji je na Fejsbuk postavio fotografiju ubijene strogo zaštiće ne vrste ptica. U presudi je izneta zabrinutost da fotografija ubijenog prdavca, jedne od naših najugroženijih divljih ptica, možeda ohrabri one koji još smatraju da je „kraljevska prepelica“, kako često zovu ovu pticu, odličan trofej, kog je ne samo dozvolje no ubiti nego je poželjno tim se prestupom ponosno i bezsra ma hvaliti. Slično Đ. B., je dan krivolovac je pre dve godine na Sajmu lova i ribolova u Novom Sadu na svom štandu mrtav hladan nudio preparirane primerke zaštićenih vrsta. 

Ružić kaže da je ohrabren presudom koja je kao ključni dokaz imala virtuelno hvalisa nje. On je prošle godine sa dvojicom volontera proveo više od 900 sati pregledajući Fejsbuk profile uglavnom domaćih lovaca, ali i onih koji u Srbiju dolaze iz Italije. „Prošle godine, na primer, u Srbiji je zvanično ustrelje no 45.000 prepelica. Samo na Fejsbuku smo pronašli još 50.000 ilegalno ubijenih ptica. Dokumentacija pokazuje da je samo nekoliko hiljada ostalo u zemlji, dok su sve ostale prokrijumčarene u Italiju.“ 

Ovaj doktor veterinarske medicine takođe očekuje da srpske vlasti hitno zabrane tzv. letnji lov na prepelicu i grlicu, kao što je to slučaj u najvećem delu Evrope, ali lovački savezi ovih dana pokušavaju peticijama da obore tu inicijativu. Time bi naša strnjišta, polja, šumarci, njive i livade konačno postali bezbedni koridori za seobu stotina hiljada ptica kojima kod nas sva ke godine preti masovno pogubljenje. Lov naprepelicu je, inače, kod nas zabranjen tokom ostatka godine.

Srbija se ubraja u prvih pet zemalja Evrope po krijumčarenju retkih ptica, orlova, sokolova i zaštićenih životinja, pisalo je prošle godine u izveštaju Programa za zaštitu životne sredine UN. Ipak, ubijanje ptica nije srpska specijalnost, bilo da je reč o zaštićenim ili o lovnim vrstama. Od pet milijardi ptica, koliko sva ke jeseni prele ti preko južne i jugoistočne Evrope da bi zimu provelo u Africi, stanovnici raznih zemalja Evrope, severne Afrike i Bliskog istoka pobiju oko milijardu. Od toga u Srbiji oko 200.000 u krivolovu.

Tamane ih na razne načine. Puška je samo jedan metod. Duž šireg pojasa Mediterana ­ a naročito na velikim odmorišnim ostrvima duboko u moru, poput Malte, Krita i Sardinije ­ snimljena pesma ptica trešti sa zvučnika i privlači jata pevačica u gotovo nevidljive i zakonom zabranjene mreže razapete među drvećem. Prutovi namazani lepkom protureni su između nižih grana drveća da bi bi li privlačno mesto za sletanje. 

Ilustracija: Ptice; Autor: Pixabay

Foto: Ilustracija: Ptice; Autor: Pixabay

JELOVNIK 

U Srbiji stalno ili povremeno obitava oko 340 vrsta ptica, što je skoro tri četvrti ne ptičje faune Evrope. Dozvoljen je lov na samo 20 vrsta, i to u strogo propisanim uslovima. Krivolov je doveo do ekstremne ugroženosti nekih vrsta: potpuno su nestali crni strvinar, bradan, bela kanja, belonokta vetruška, plavokljuna patka, tankokljuna carska šljuka i mala droplja. Pred nestankom su brojne druge vrste. 

Srpski lovci ptice ubijaju radi zabave, u dokolici, iz obesti. Ali sve više je i onih koji u tome traže ekonomsku računicu: manje radi prodaje prepariranih primeraka za kućne ili restoranske ukrase, više zbog šverca do Italije, ređe Francuske, Grčke ili Malte. Ptičji delikatesi tamo su izuzetno cenjeni. Recimo, 50 grama paštete od slavujevog jezika u Italiji košta 800­1.000 evra. Za tih 50 grama potrebno je pobiti oko 500 slavuja. 

Na pomen ove bizarnosti Ružić od besa počinje da skače u stolici: „To je bahato, to je bezobrazno, to je stoka prepuna novca, to nije za 21. vek! Mogu da razumem da su ljudi to radili pre 500 godina, kad hrana nije mogla da se bira, ali ovi tu smesu skuvanu od 500 slavujevih jezika mažu po kriški­dve hleba, to je čisto iživljavanje.“ 

Ptice se jedu po restoranima i u Španiji, Francuskoj i Grčkoj, ali nema posebnog objašnjenja zašto na jviše u Italiji. To je deo više vekovne nacionalne tradicije, a u potrazi za dubljim razlozima susrećemo se s dekadencijom. Cenjena jela od ptica su punjeni labud u umaku od žitarica, prepelice s medom i kestenom, šljuka s bademima, prdavci u šampanjcu… Svaka druga ili treća ubijena ptica na Balkanu ilegalno se prošvercuje u Italiju i tamo proda na crnom tržištu, gde su najjeftinije ptice pevačice, čija je minimalna cena pet evra po komadu. Barske ptice kao što su patke, guske, čaplje, gnjurci ili kormorani koštaju 10 do 100 evra. Grabljivicama poput sokolova, orlova ili jastrebova u Italiji se trguje najređe, i to, za razliku od dve prethodne grupe, isključivo živim primercima. Cene se kreću od 500 do neverovatnih 50.000 evra. Ukupna godišnja vrednost ove trgovine u Evropi je 10 miliona evra. 

Možda baš zato, kod nas i u nekim okolnim zemljama posebno su ozloglašeni italijanski lovci. Armija njih svake jeseni dolazi u Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Grčku, Crnu Goru, Bosnu i Albaniju, podižući logore na mestima gde se ptice zaustavljaju da predahnu. Oni tokom godine ne ubiju najviše ptica, ali ubiju najviše tokom kratkog jese njeg perioda. „Italijani dođu i na jednom ribnjaku za 10 dana naprave ogromnu štetu“, kaže Milan Ružić. Po što odlično plaćaju, nude im se najbolje lokacije, najbolji vodiči, smeštaj, zabava. Kod Apatina je prošle godine otkriven čovek koji je dobijao 200 evra dnevno da, skriven u njivi, za italijanske lovce čuva vabilice do njihovog dolaska. „Ako on kao poslednja karika u nizu za dva dana čučanja u žbunju zaradi prosečnu srpsku platu, možemo samo da pretpostavimo koliko je ovaj posao unosan za krupni je zverke, poput glavnog trgovca.“ 

Pomoću vabilica i pušaka petometki, veštiji lovac do ručka može dapobi je čak sto barskih ptica. Gotovo svako selo u Vojvodini ima lovački dom ili neki štek za Italijane, ponekad u vlasništvu Italijana, sa italijanskim osobljem. Nisu retke glasine da su večernje zabave i gozbe koje prate ovakve ekskurzije često dopunjene i organizovanom prostitucijom. Lovci u Srbiji kažu da Italijani u mnogim malim mesti ma po Vojvodini policiju i vlast drže u džepu. Jedan od njih nam je, uz uslov da ostane anoniman, rekao: „Sve se plaća u kešu, nema pisanih tragova. Ako se policija povremeno i pojavi zato što je neko prijavio krivolov, situaci ja se rešava jednim telefonskim pozivom. Jednostavno rečeno, to je mafija.“ 

Ilustracija: Ptice; Autor: Pixabay

Foto: Ilustracija: Ptice; Autor: Pixabay

PUCA SE SVUDA 

Svake godine ilegalno se ustreli i izveze na stotine hiljada ptica pevačica. Mnogi se još sećaju čuvene afere „balkanske ptice“ iz 2001. godine, kad je italijanska granična policija na izlazu iz Slovenije u kamionu iz Srbije otkrila ­ 120.000 mrtvih ptica pevačica! Sud u Vičenci tada je presudio da je dvoje vlasnika lovnih agencija krivo zbog krijumčarenja. Otkriveno je da su te fir me za šest godina iz Srbije u Italiju prošvercovale više od – dva miliona ptica!

Tri godine kasnije hrvatski carinici su na prelazu Tovarnik kod Vukovara otkrili kamion sa 10.000 prepelica, gugutki i grlica ubijenih u krivolovu po Vojvodini. Na pitanje kako je moguće da su prevideli toliki broj ptica, naši carinski organi su tada objasni li da su bile skrivene u prikolici ispod naslaganih drva i da za pravo nije važno ko je sprečio šverc ptica, bitno je da je to obavljeno. 

I zaštitnici prirode se slažu da je mafija najbolji izraz za opis mreže koja rukovodi ovom trgovinom. Kuriri u automobilima i kamionima ptice skrivaju očerupane, obezglavljene, da bi se na carinama izbegla identifikacija. A onda se kre će ka Italiji. Tu su zatim oni koji vuku konce, sumnjivi italijanski biznismeni, vlasnici lovačkih agencija koje organizuju preuzimanje „robe“ u Italiji. „To su uglavnom pojedinci s jakim vezama po našim ministarstvima, opštinama i lovačkim udruženjima. Oni angažuju ljude iz Srbije koji znaju prava mesta i prave ljude i, kad zatreba, umeju da zažmure na jedno oko“, rekao nam je jedan zvaničnik Vlade Srbije. 

Milan Ružić je pokušao da se bori protiv krivolovaca regularnim kanalima. „Međutim, lovački lobi je tesno isprepletan s privrednim. Neki od italijanskih lovaca su ovde investirali ili su to učinili njihovi prijatelji. Čak i kad nisu, srpske vlasti žele da Italijani budu na njihovoj strani. Političari tako stiču nove prijatelje.“

U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine s nama niko nije hteo da razgovara. U pismeno dostavljenim odgovorima nisu napisali gotovo ništa osim obilja birokratskih fraza o nadležnostima i odricanju odgovornosti, a negirali su i ono što zna svaki (preživeli) vrabac na grani: da njihova lovna inspekcija zna za organizovane grupe krivolovaca iz Italije. Otvoreniji je bio dr Slobodan Puzović, sekretar za životnu sredinu Vojvodine, ornitolog i čovek koji je početkom 2000-ih bio aktivnouključen u kontrolu krivolova. On kaže da se protiv ptičje mafije kod nas mnogo više od državnih inspekcija bore udruženja građana poput Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije: „Lovočuvari iz lovačkih udruženja nisu među onima koji prijavljuju krivolov i to je jedan od problema na kojem u budućnosti treba raditi.“ 

I Ružić ističe da je veliki deo odgovornosti na onima koje država plaća da bi kontrolisali lovišta: „U celoj zemlji ima samo 15-20 lovnih inspektora. Daj bože da na terenu godišnje provedu više od 15 dana. Kad nekog od njih nedeljom jutro zovemo da izađe u šumu, taj često odgovori – ne mogu danas, vikend je. A svi znamo da se gotovo samo vikendom lovi.“ 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica je prošle godine 28 puta prijavilo krivolov, šverc divljih ptica i nezakonitu trgovinu zaštićenim vrstama. Devet puta su na mestu krivolova tražili pomoć policije, a inspektori su u nekoliko navrata odbili da izađu na teren ili podnesu prijave. 

Dr Zoran Ristić s Katedre za lovni turizam novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta naglašava da se većina lovaca kod nas bavi uzgojem, zaštitom divljači, unapređenjem lovišta i tek na četvrtom mestu lovom. Hladne cifre zvanične statistike kažu da je pre 15 godina u Srbiji bilo registrovano 94.000 lovaca, a sada ih je oko 60.000. To za pravo znači da je većina njih prestala da plaća članarinu, a nastavila da lovi. 

Iako masovan, lov je u vreme bivše Jugoslavije bio strogo kontrolisan. „Vojvodina je sredinom 80-ih imala neverovatno velike prihode od lovnog turizma, koji su poticali od stranaca“, kaže Ružić. „Te pare danas odlaze u privatne džepove osoba iz tzv. lovno-turističkih agencija. Stranac u lovu na prepelicu, grlicu ili divlju patku dnevno može da plati 300-500 evra. Nikakav porez država od toga ne dobija.“ 

Ilustracija: Ptice; Autor: Pixabay

Foto: Ilustracija: Ptice; Autor: Pixabay

RAJ U RUMUNIJI 

Situacija istočno i zapadno od Vojvodine po ovom pitanju je drugačija. U slavonskom gradiću Đakovu sreli smo inspektora za zaštitu prirode Željka Vukovića, koji je pokazao kako krivolov i šverc divljih životinja i ptica može da se saseče u korenu ukoliko vlasti prepuste inicijativu pravim ljudima. On je za 10 godina uhvatio toliko lovokradica da italijanski i ostali krivolovci gotovo u potpunosti zaobilaze Hrvatsku. Na srpsko-hrvatskoj granici kod Vukovara organizovao je program obuke za carinske inspektore i naučio ih kako da prepozna ju švercere i identifikuju ptice, čak i ako su očerupane, obezglavlje ne ili zamrznute u kockama leda. Za to se da nas ptice gotovo uopšte ne švercuju preko Hrvatske. 

Nekadašnji niški padobranac i kasnije ratni specijalac, Vuković je do 2001. radio u hrvatskoj policiji, a onda je postao inspektor u Ministarstvu okoline i zaštite prirode. Odmah je bez milosti počeo da prati i hapsi lovokradice. „Ja sam izmislio ovaj posao“, kaže ponosno. „Lovokradice su bile svuda. Niko ništa nije preduzimao. Prvo sam morao da radim od devet do četiri, kao da sam ćata, a niko u to doba ne lovi. Zato sam se svađao s nadležnima dok nisam dobio potpunu kontrolu.“ 

Počeo je da razvija mrežu doušnika. „Pridobio sam na svoju stranu ljubitelje ptica, ekologe iz nevladinih udruženja, pa čak i same lovce. Oni su moje oči. Jave ako se nešto sprema. Kad dobijem poziv, brutalan sam, bez milosti. Čekam da padne noć, a zatim s timom policajaca odlazim do mesta gde su viđene lovokradice, pa se sakrijemo i čekamo u zasedi. Nosimo pancir prsluke i ‘kalašnjikove’. Zna te da se lovokradice približava ju kad čujete njihove pse, ali oni ne znaju da ste tu dok ne bude kasno.“ Za 13 godina, koliko radi ovaj posao, Vuković je uhvatio toliko lovokradica da im više ne zna broj. „To su obično uspešni ljudi i gotovo uvek Italijani. Hvatao sam policajce, vojno osoblje, diplomate, biznismene, lekare ­ uhvatio sam u krivolovu hirurga s puškom vrednom 25.000 evra.“ Vuković kaže i da je na Hrvate koji ubijaju ptice nabasao samo jednom. 

Problem krijumčarenja mnogo je teže rešiti. Vuković je ubeđen da se 80 od sto svih ptica ustreljenih u Rumuniji i Srbiji transportuje u Italiju čak i ako ne mogu da prođu kroz Hrvatsku. „Postoje drugi načini da se stigne u Italiju. Ako uspeju da se dokopaju Jadrana, za dva sata vožnje gliserom stižu na italijansku obalu. A prolaz kroz zemlje kao što su Bosna i Crna Gora veoma je lak pošto one skoro da nemaju carinsku kontrolu.“ 

S druge strane, Rumunija je raj za lovce na ptice. Kad italijanski lovci avionom putuju za Rumuniju, ne nose mnogo prtljaga. To je po pravilu jedan kofer s dvogledom, maskirnim odelom s vojnog otpada, svežnjem novčanica u evrima i dva do tri prazna plastična kontejnera. Na povratku, ti kontejneri prolaze kroz carinu sa stotinama ubijenih ptica pevačica. 

Za razliku od ostatka Evrope, u Rumuniji zakon predviđa da za svaki dan lova lovac sme da ponese sto ševa u Italiju. Ako neko lovi celu nedelju, može kući da ponese 700 ptica pevačica. Kad smo upitali Danijela Rafaelija, suvlasnika lovačke agencije „Rafaeli kača Romanija“, koliko ptica možemo da ponesemo u Italiju posle tri dana lova, on nam je rekao: „Ako idete avionom, možete da ponesete 500 ili 1.000. Ili ko li ko god hoćete. Sve što treba da uradite jeste da platite prtljag, a mićemo da odradimo ostalo.“ Pitali smo ga i za zaštićene vrste pevačica kao što su češljugari ili pliske. „Ništa se ne brinite“, lako je odmahnuo. „Mi ćemo sve da vam sredimo.“ 

Tokom 30 dana u septembru i oktobru svake godine 10.000 Italijana stiže u Rumuniju da bi lovili ševe, pošto se te ptice spremaju za selidbu u blizini tek požnjeve nihnjiva koje se protežu od Karpatskih planina do Crnog mora. Agencije koje organizuju lov iznajmljuju piknik stolice, automatske puške i elektronske uređaje koji imitiraju zov ševe, privlačeći tako ogromna jata na samo nekoliko metara od mesta gde lovac sedi i puca na sve što vidi. Ipak, kad smo upitali direktora jedne od tih agencija da li organizu je lov na ševe, on se revoltirano brecnuo: „To ni je sport! To je masakr za perverznjake!“ 

Rumunija je jedina zemlja u Istočnoj Evropi u kojoj ševe mogu legalno da se ubijaju, a rumunska vlada to koristi na tržištu. Prošle godine kvota za ševe bila je postavljena na gotovo 700.000 ptica, što je više od trećine evropske populaci je ševa. Lovač ka strast mora biti zadovoljena. 

Ilustracija: Ptice; Autor: Pixabay

Foto: Ilustracija: Ptice; Autor: Pixabay

HOROR U RAVNICI 

Jesenas posle nekoliko dana boravka u ptičjim staništima Vojvodine, štektanje pušaka postalo je deo zvučnog pejzaža koliko i cvrkut ptica. Blizu rezervata Slano Kopovo kod Novog Bečeja bili smo s timom Društva za zaštitu i proučavanje ptica. Vijugavim putem kretali smo se ka usamljenom drvoredu jablanova iza kojih se nazirala crna površina jezera. Iz daljine se čulo prigušeno kreštanje barskih ptica. „Ovo je jedino jezero u okolini gde niko ne lovi, a noću ima toliko ptica da jedva možemo da se čujemo dok razgovaramo.“ 

Kad smo stigli na jezero Slano Kopovo, skoro da je pao mrak, ali su ptice i dalje pristizale. U plićaku su se videli ždralovi kako stoje potpuno nepomično. Hiljade njih sletalo je na površinu vode ispuštajući prodorne krike. Čaplje i kormorani su se ukotvili po obodu. Vivci su nespretno leteli iznad njih. Pred nama je bilo bar 30.000 ptica, sabijenih u prostor od jedva pet hektara, ali je kilometrima unaokolo to bi lo jedino utočište od lovaca. Kad smo odlazili, razgovarali smo sRužićem o tome da nas jezero podseća na Hičkokov horor „Ptice“ i da se čini kako će ogromna jata svakog časa krenuti na nas. „To je zapravo sasvim normalno“, odgovorio je Ružić. „Mi često od prirode pravimo neprijatelja. Izmišljamo izgovore da bismo poverovali da je to nekako neprirodno. Međutim, ono što smo upravo videli dešava se kad ostavimo prirodu na miru.“ 

Izvor:newsweek.rs/PIŠU Goran Tarlać i Luk Dejl Haris

cest

Podeli članak

Komentari