Home / FOTO RAZGLEDNICA / SVIM TEHNOLOGIJAMA KOJE DANAS IMAMO, OVOJ TVRĐAVI NIJE LAKO PRIĆI, KAŽE AKADEMIK I ARHITEKTA BRANA MITROVIĆ

SVIM TEHNOLOGIJAMA KOJE DANAS IMAMO, OVOJ TVRĐAVI NIJE LAKO PRIĆI, KAŽE AKADEMIK I ARHITEKTA BRANA MITROVIĆ

 

Pred zidinama užičkog Starog grada, Brana Mitrović, jedan od najvećih srpskih arthitekata, našao se pred problemom koji su, nekada, imali vojskovođe: kako da osvoji grad, sa koje strane da savlade bedeme koji, iako urušeni, čuvaju srednjevekovne i potonje tajne ove tvrđave…?

Ovom arhitekti, akademiku, šefu Katedre na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, poveren je ključni zadatak razrade projekta restauracije užičke tvrđave: da pomiri istoriju i savremene potrebe, sačuva prošlost i obezbedi budućnost fortifikaciji koju treba da osvajaju turisti, a ne avanturisti i ratnici…

I ono najteže: da viziju Emira Kusturice, koji se takođe prihvatio velikog izazova oživljavanja davno usnulog grada, pretvori u arhitektonski moguće, zaštitarski prihvatljivo, a za budućnost – samoodrživo…

– Moja prva impresija pred ostacima užičke tvrđave je takva da mi liči na vraćanje filma unazad, tako da, kada bih se ja našao na vrhu pozicije koju zauzima ta tvrđava, rado bih tu sedeo i trpeo napade, a tako da mi niko ništa ne može! – kaže za ”Iskru” profesor Mitrović. – Razumete? I danas je, na ruševinama, neverovatan utisak kontrole okoline, koji se tu doživljava, kao i velike zaštićenosti, sve do izuma baruta i topova… Do vremena ”debelih berti”, grad je bio potpuno autonoman i neosvojiv!

Foto: Stari grad 1862

– Taj grad je bio impresivan sam po sebi! – priča o svom projektnom zadatku profesor Mitrović. – Za perkulaciju nečeg novog, ili nekih novih sadržaja, postoji problem. Ali, ne vidim problem ukoliko nema rigidne zaštite: ukoliko ima prostora da se naprave neke intervencije koje nisu agresivne niti kompromituju prethodno! Znači, mora se uraditi nešto što prati ono što postoji! U nekom arhitektonskom smislu, ja bih to nazvao ”nevidljivo”! Ne u bukvalnom, više u nekom prenesenom smislu. Ako bi se tu našla jedna dobra mera, ja mislim da bi mogli da napravimo jedan punkt koji će biti jedan kameni prsten … E sad, to treba uraditi sa mnogo mere i pažljivog odnosa prema zatečenom.I onda, nekako, znate šta je, sam taj grad je odabran prirodno nekako na tom mestu iz sasvim drugih poriva, i zato ga je ta ideja i održala na tom mestu, gde je on i danas opet u fokusu naših vizura. Jer ti ne možeš da prođeš pored njega i da ga ne primetiš, da ne shvatiš da je on bio tu da nešto odbrani, da nešto zadrži, da nešto spreči ili da nešto zadrži. I danas sa svim tehnologijama koje imamo, starom gradu nije lako prići!

Iskra: Ona strana preko reke, plato pored puta ka Zlatiboru, u privatnom je vlasništvu i investitor je spreman da odmah krene u realizaciju projekta koji bude odobren. Da li ta strana treba da predstavlja odraz u ogledalu Starog grada i bude od kamena…?

– Nisam siguran da druga strana treba da bude od kamena! – kaže profesor Mitrović. – Znate zašto? Zato što je ovo toliko unikatno sa tim kamenim zidovima, da bih se plašio da bi se nekom replikom u kamenu skretala pažnja sa grada! Sa druge strane reke, grubo je reći, potrebno je više tehnologije. Više nekih novih i modernih stvari koje nam obezbeđuju da se pozicioniramo prema glavnoj vizuri, prema punktu. Drugo, čini mi se da na toj poziciji, kada silazite sa puta, ne bi smela da se nađe neka tradicionalna struktura ili kameni zidovi da se postave pred posetioca, jer bi oni bili prvi utisak! Prvi utisak mora da bude transparentnost! I onaj koji to bude gradio – neće mu to smetati. Naprotiv. On će da profitira veoma ozbiljno. Ako to bude i malo stajalište i mali vidikovac ili inicijalna stanica za prelazak tamo… On može da se spusti i ka reci, ali jako je to osetljivo pitanje: kako pozicionirati tu stranu? Meni bi most preko Đetinje možda bio prejak, jer je pitanje kako će udariti u drugu stranu. Svakako moraju da se izbegnu zidovi, mora negde da se nađe ta sredina, a to diktira Stari grad. On je jedan artefakt. Most bi morao da bude transparentan, da bude neka čipka koja neće da ugroziti Stari grad. I zato je profesor Kusturica inicirao, da mu je bliže, a i meni je bliže, iskreno, da to bude više neka gondola… Ona bi i sama po sebi bila atrakcija za posetioce.

Saglasnost sa Emirom Kusturicom u ideji povezivanje Zlatiborskog puta i Starog grada gondolom preko Đetinje, profesor Mitrović ne stavlja pod upit:

– Taj čovek je svoj ugled i autoritet, koje je stekao u svetu, doneo ovde i stavio pod veliki rizik! – kaže profesor Mitrović. – Kada na način na koji je on to učinio, gradeći Mećavnik i Andrićgrad, založiš svoj autoritet i kredibilitet, to je fantastično! To je priča jača od svih napisanih priča! Ni Mećavnik ni Andrićgrad nisu kulise, posebno Andrićgrad: to je preslikana hemija i energija majstora u kamenu! Tome moraš da se pokloniš! Kusturica je ovo naše podneblje, jedan od najlepših krajeva Srbije, pročitao najbolje. Možete li da zamislite – šta će značiti Andrićgrad, Mećavnik i Stari grad u Užicu?

– Na nama je da to sada definišemo! – dodaje profesor Mitrović. – Ima tu prostora za nove sadržaje: tu je i onaj tunel za prugu ispod starog grada, sa probojima u levu i desnu stranu i on se da iskoristiti… Tu su i lagumi koji već postoje, a možete li da zamislite šta bi se sve postiglo novim kopanjem unutar masivne stene na kojoj je tvrđava..?

Svetski uzor za ono što treba da se dogodi Starom gradu iz Užica, profesor Mitrović vidi u sličnom utvrđenju u Gracu. Tamo su, kako kaže, stručnjaci uspeli da pronađu optimalno rešenje: da pomire prošlost i sadašnjost, da verno rekonstruišu tvrđavu i podare joj nove sadržaje, jer to više nikada neće biti tvrđava za ratovanje, kao ni užička…

 

Foto: Stari grad na steni iznad Graca, Austrija

Sličnu viziju užičkog Starog grada, ali sa realno skromnijim ambicijama, imali su i stručnjaci Narodnog muzeja u Užicu. Projekat arheoloških i konzervatorskih radova, koji su sačinili mr Ljiljana mandić, arheolog, viši kustos Narodnog muzeja u Užicu, Katarina Dogandžić Mićunović, kustor i Radivoje Papić, profesor istorije, muzejski savetnik, nije prošao kod Ministarstva kulture Srbije.

Maketa Starog grada u Užicu rađena po Kanicovom crtežu (autor arhitekta Mihailo Jovanović)

– Grad Užice danas mnogo agilnije ulazi u realizaciju projekta obnove Starog grada. – podseća Tihomir Petković, gradonačelnik Užica. – Sada imamo podršku dva velika imena iza kojih stoje samo velika dela, profesora Brane Mitrovića i profesora Emira Kusturice. Dragocena će biti pomoć i znanje Narodnog muzeja iz Užica, kao i Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva, u čijoj je nadležnosti užički Stari grad. Za stručnjake Zavoda, koliko mi je poznato, nije sporna rekonstrukcija do izgleda Starog grada na Kanicovom crtežu iz 1862.godine.

Izvor:iskra.co/R.Andrić, Z.Šaponjić

Pratite nas

Komentari