Home / FOTO RAZGLEDNICA / SUNČANJE PRIJA KOSTIMA, ALI AKO JE PRETERANO – NE I KOŽI

SUNČANJE PRIJA KOSTIMA, ALI AKO JE PRETERANO – NE I KOŽI

Stariji su često u dilemi: sunčati se ili ne? I razlozi „za“ i „protiv“ su oprečni. Sunčanje je, recimo poželjno zbog sinteze vitamina D neophodnog između ostalog i za kosti, kao i protiv lošeg raspoloženja i depresije. Ali, s druge strane povećava rizik od melanoma, najopasnijeg raka kože, koji se najčešće i javlja u trećem dobu, a boravak na vrućini za starije, sa inače lošom cirkulacijom i termoregulacijom, može da bude uzrok sunčanice, toplotnog udara, pada ili skoka krvnog pritiska… Nijedna krajnost nije dobra, pa se zato i kad je reč o sunčanju, preporučuje umerenost: oprezno i dozirano izlaganje rano ujutro ili uveče pred zalazak sunca.

Sa starenjem su sve vidljivija oštećenja kože kod onih koji su se u mladosti previše sunčali, pa i zbog toga ne treba dodatno oštećivati omotač tela, jer sunčanje isušuje kožu, bore postaju uočljivije, a preterano taman ten „dodaje godine“.

Iako važna, estetika ipak nije najveći problem, a neumereno izlaganje suncu je glavni krivac za sve učestalije obolj evanje od melanoma.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje više od tri i po miliona Evropljana oboli od nekog zloćudnog tumora kože, među kojima čak 132.000 njih od melanoma. Maligni tumori kože su u najvećem porastu od svih karcinoma. Od njih u Evropi godišnje umre više od 22.000 ljudi.

U Srbiji je, prema podacima Registra za rak u periodu od 2007. do 2012. godine melanom otkriven kod 624 pacijenta. U istom periodu, u proseku su godišnje registrovane 252 osobe umrle od melanoma, 149 muškaraca i 103 žene.

Srbija se prema stopi obolevanja nalazi u grupi zemalja sa nižim rizikom od melanoma, ali se broj obolelih povećava svakih pet godina za 20 odsto, pre svega zbog nekontrolisanog izlaganja UV zračenju stanovništva u prethodnih 50 godina.

Poseban problem je što se kod 80 odsto pacijenata melanom dijagnostikuje u kasnoj fazi, kada je tumor deblji od jednog milimetra i kada je daleko veći rizik od daljeg širenja bolesti u limfne čvorove i unutrašnje organe. I mogućnosti lečenja su ograničene, što zbog prirode same bolesti, što zbog nedostupnosti terapije. Naime, u Srbiji se melanom donedavno lečio isto kao pre četiri decenije, iako su se u međuvremenu pojavili mnogi novi lekovi, a tek od ove godine je kod nas dostupna imunoterapija. Njenom primenom značajno se produžava život obolelih.

Zbog toga je prevencija još važnija, a ona pored opreznog izlaganja suncu, podrazumeva i redovne preglede mladeža.

Ako preduzmete sve mere zaštite, i sunčate se pomalo, ujutru ili uveče, to će prijati vašim kostima. To je, zbog sinteze vitamina D, dobro protiv osteoporoze, a s druge strane i ako ste reumatični. Nedavno istraživanje Hardvarske škole za javno zdravlje pokazalo je da milijardu ljudi u svetu pati od manjka vitamina D. Dnevne potrebe su pet do 10 mikrograma ovog vitamina, a protivnici dužeg izlaganja suncu tvrde da ćete tu količinu vitamina D obezbediti vrlo lako: samo ako lakat jedne ruke izložite suncu 15 minuta dnevno.

Vitamin D je skup sedam vitamina koji se sjedinjuju u koži pod uticajem sunca, a ima ga i u hrani poput ribljeg ulja, mesa, mleka i mlečnih proizvoda, žumancetu i prečurkama. Ovaj vitamin ima važnu ulogu u održavanju koncentracije kalcijuma u telu, doprinosi jačim kostima i zdravim zubima, jača mišićni tonus.

Manjak vitamina D ubrzava proces osteoporoze, a s obzirom na to da telo prestaje da gradi koštanu masu oko 30. godine života, u starosti je rizik od preloma veći. Njegov značaj sve više se ističe i u prevenciji depresije, ali i u prevazilaženju lakših oblika ovog poremećaja. Klinička depresija je u većini slučajeva direktno povezana sa manjkom vitamina D. Iako nema jasnog dokaza za to, stručnjaci veruju da nedostatak vitamina D utiče na lučenje i količinu hormona serotonina, koji određuje raspoloženje.

Direktno izlaganje suncu po velikoj vrućini za starije, međutim, može da bude opasno. Jedna od posledica može da bude sunčanica, ali je ona ipak manje opasna od toplotnog udara, koji može da nastane usled velike vrućine u automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu. Da biste predupredili ovo stanje kad izlazite napolje, bilo da se sunčate ili samo idete u šetnju, obavezno zaštitite potiljak od direktnog izlaganja suncu.

I sunčanica, a naročito toplotni udar, u poznijim godinama mogu da budu neprijatniji nego kod mladih. Obično počinju jakom glavoboljom i porastom telesne temperature, a mogu da dovedu do kolapsa, pa i gubitka svesti.

MORSKA VODA I VAZDUH OKREPLjUJU

Ako su „od akcije“ i još ne žele da se odreknu odmora na moru u kojima su uživali u mladosti, starijima se preporučuje boravak na moru, uz uslov da izbegavaju celodnevni boravak na plaži po vrućini. Morska voda pozitivno utiče na zdravlje: sadrži natrijum, magnezijum, kalcijum, kalijum, silicijum, alge… Morska voda ublažava kožne bolesti poput dermatitisa, ekcema i psorijaze. Kupanje u moru prija osobama koje imaju artritis, reumu, bolove u leđima i mišićima. Takođe, podstiče oslobađanje viška tečnosti iz organizma, a povoljno utiče i na kardiovaskularni sistem. Morski vazduh sadrži ozon i negativne jone. Inače, morski vazduh posebno je koristan za osobe sa astmom i alergijama.

Izvor:novosti.rs/B.Radivojević

Podeli članak

Komentari