Home / BAJINOBAŠTANSKE VESTI / Starim studentima rok još godinu dana

Starim studentima rok još godinu dana

Starim studentima biće produžen rok za završetak studija za još godinu dana, predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju koji bi trebalo da se nađe pred poslanicima u parlamentu u drugoj polovini septembra.
Produženje su dobili studenti koji su fakultet upisali po starom planu i programu, koji su školovanje morali da završe do 30. septembra, ali i „bolonjci“ koji su potrošili maksimum od osam godina za četvorogodišnje studije.

Do sada je „večitim studentima“ nekoliko puta pomeran rok za završetak studija.

Najpre su, uvođenjem „bolonje“ imali rok da do akademske 2011/2012 godine diplomiraju. Taj rok je pomeren prvo na 2014. godinu, zatim na 2016. godinu, pa na 2018. godinu.

Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Bojan Tubić kaže za Tanjug da će stari studenti dobiti još jednu šansu, još godinu dana da okončaju studije po starom planu i programu.

Novina u Zakonu je i da fakulteti mogu organizovati deo nastave na stranom jeziku ukoliko imaju osposobljen nastavni kadar, a da im za to nije potrebna posebna, dodatna akreditacija.

„Do sada su fakulteti morali da akredituju posebne studijske programe na stranom jeziku. Samo nekoliko visokoškolskih ustanova je imalo akreditovane studijske programe na engleskom jeziku“, kaže Tubić.
Mogućnost da se deo nastave i ispiti organizuju na stranom jeziku uvodi se zbog sve veće potrebe za internacionalizacijom fakulteta, privlačenjem stranih studenata, ali i zbog gostovanja studenata i nastavnika iz inostranstva koji dolaze na razmene preko Erazmus plus projekta.

Predviđeno je da se u Zakon unese odredba kojom se priznaju osporeni doktorati stečeni na fakultetima koji u momentu izdavanja diploma nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih, odnosno doktorskih studija.
Novina je i uvođenje menadzera na akademije strukovnih studija i visoke škole, dok je uvođenje menadzera na fakulte izostalo.

Tubić pojašnjava da su fakulteti sastavni deo univerziteta, a da je zakon već predvideo menadzere na univerzitetima.

„U svetlu reforme višokih strukovnih škola koje se spajaju u akademije menadzeri neophodni kako bi upravljali finansijama, ali i da se bave međunarodnim projektima“, pojasnio je on.

Izmenama zakona predviđeno je da se na stranim visokoškolskim ustanovama uvedu lektori srpskog jezika, jer je to u interesu države.

„Strani univerziteti ne finasiraju lektore srpskog jezika. Mi smo to prepoznali kao nacionalni interes i zbog toga smo u zakon uneli ovu odredbu“, naglasio je pomoćnik ministra.

Za izbor lektora biće formirana posebna komisija, jer oni treba da predstavljaju državu na stranim visokoškolskim ustanovama.

Izvor: glaszapadnesrbije.rs

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/