Home / FOTO RAZGLEDNICA / Šta su tražili, a šta dobili prosvetni radnici?

Šta su tražili, a šta dobili prosvetni radnici?

Od optimističnih 67.500 dinara, preko „obećanih“ 57.000, stiglo se do računice da će nastavnici od naredne godine imati početnu platu od oko 54.000 dinara.

Šestomesečni rad na uvođenju platnih grupa i razreda okončan je odlukom vlade da njihovu primenu odloži do 2020. godine i odlukom sindikata da ponovo uđu u štrajk. Iako se od platnih razreda očekivalo da uspostave pravedniji sistem raspodele novca iz državne kase, ali i da drastičnije poboljšaju materijalni položaj zaposlenih u obrazovanju, pojedini sindikati tvrde da se to ne bi desilo. Najpre jer platni razredi nisu urađeni za ceo javni sektor već samo za prosvetu, zdravstvo, kulturu, socijalu i zaposlene u sportu dok su van toga ostali vojska, policija, pravosuđe, javna preduzeća. Drugo pitanje je da li su, onako kako su predloženi, bili dobri, ako se 16 platnih razreda nalazi ispod minimalne zarade, a nastavnici su svrstani u tri različite platne grupe.

Iako je vest o odlaganju uvođenja platnih razreda saopštena početkom novembra, a nekoliko dana kasnije se saznalo da će zaposleni u prosveti dobiti povišicu plata za devet, umesto za 14,6 odsto, kako su tvrdili da im je obećano, sindikati su u novi štrajk ušli tek krajem meseca. I tu je, po nekima napravljena „greška u koracima“ koja ih je koštala slabog odziva u štrajku upozorenja, održanom 29. novembra.

Iako jedinstveni, reprezentativni sindikati obrazovanja nisu uspeli da motivišu članstvo da se masovnije odazove protestu. Rukovodstvima sindikata se spočitava pogrešan pristup, zakasnela reakcija, konfuzne odluke o novim štrajkovima donete preko noći, ali i što su naivno verovali obećanjima vlasti da će obrazovanje dobiti najviše od svih delatnosti u javnom sektoru.

Kako se „obećanih“ 14,6 procenata „istopilo“ u devet odsto nikome nije jasno, ali je u ovom trenutku više nego izvesno da će prosvetni radnici time morati da se zadovolje.

Šta to konkretno znači u parama?

Kako objašnjavaju u Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Vojvodine, trenutna osnovica za obračun plata je 2.871 dinar neto. Nastavnik sa sedmim stepenom ima koeficijent 17.32, što znači da njegova početna plata sa 100 odsto radnog angažovanja iznosi 49.725 dinara. U obrazovnom sistemu je trenutno oko 18.000 zaposlenih sa šestim stepenom stručnosti i njihova prosečna zarada iznosi 42.720 dinara. Na tu platu dodaje se radni staž od 0,4 odsto po godini rada u obrazovanju, pa fakultetski obrazovan nastavnik sa punom normom i deset godina staža prima nešto preko 51.500 dinara, a onaj sa završenom višom školom 44.420 dinara. Dodatnih četiri odsto se dobija za razredno starešinstvo.

Nova osnovica, uvećana za devet odsto, iznosiće 3.130 dinara, pa će nastavnik sa sedmim stepenom stručnosti imati početnu platu 54.200 dinara, a sa šestim 46.500 dinara. S druge strane, zaposleni u školama od prvog do četvrtog stepena stručnosti mogu da računaju samo na minimalni lični dohodak, koji će zbog povećanja cene rada od 1. januara 2019. iznositi nešto preko 27.000 dinara

Sva četiri reprezentativna sindikata obrazovanja naredni protest i ulazak u zakonski štrajk sa skraćenim časova na 30 minuta najavila su za 11. decembar. Odluka o štrajku doneta je samo za taj dan, a do tada bi budžet za iduću godinu trebalo da bude usvojen.

Bez plaćanja zvanja

Iako je krovnim obrazovnim zakonom bilo predviđeno da će se nastavnička zvanja konačno plaćati od školske 2018/19. godine, to rešenje se dosad nije primenjivalo, uz obrazloženje da se čeka usvajanje platnih razreda i grupa. Trenutno preko 500 zaposlenih ima neko od zvanja. Oni ni ubuduće neće imati veću platu jer će primena odredbe o uvećanju zarade na osnovu stečenog zvanja biti odložena. To je predviđeno u Predlogu izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji će uskoro biti pred poslanicima republičkog parlamenta.

Izvor: Danas

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/