Home / FOTO RAZGLEDNICA / Šta još ne znamo o sudbini Draže Mihailovića

Šta još ne znamo o sudbini Draže Mihailovića

Premijerki Ani Brnabić je nedavno u Vašingtonu uručeno pismo kopredsedavajućeg Srpskog kokusa u američkom kongresu Teda Poa koji traži da se obelodani sav materijal koji se odnosi na suđenje i ubistvo Draže Mihailovića. Po u pismu podseća da je Mihailović učestvovao u spasavanju američkih pilota u Pranjanima, tokom Drugog svetskog rata. Postavlja se pitanje: koji to detalji o suđenju i ubistvu Draže Mihajlovića još nisu poznati?

Oko 500 savezničkih pilota, uglavnom američkih, spaseno je iz Pranjana kod Gornjeg Milanovca, uz pomoć Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića. Uz podsećanje na taj događaj, kongresmen dodaje da o dugom prijateljstvu treba obrazovati nove generacije Srba i Amerikanaca.


 

Istoričar Srđan Cvetković podseća da je američki predsednik Hari Truman odlikovao Dražu Miahilovića tokom 1947. godine, a da su i drugi predsednici, kao što je Dvajt Ajzenhauer, izrazili pozitivno mišljenje o njegovom pokretu.

Njegov kolega, istoričar Srđan Milošević, ima drugačiji pogled na Mihailovićevu ulogu .

„Ukoliko srpsko – američki odnosi zavise od nekakve sveukupne rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića i svega onoga što je njegov lik i delo, onda ti odnosi nemaju perspektivu“, smatra Milošević.

Pitanje je, međutim, može li Srbija da odgovori na zahtev iz Amerike.

Srđan Cvetković kaže da je sva dokumentacija već obelodanjena 2009. i 2010, za vreme rada Komisije za utvrđivanje okolnosti Mihailovićeve smrti.

„U principu, sve je rasvetljeno osim mesta egzekucije tako da ja i ne znam na šta bi se odnosio ovaj zahtev jer država Srbija je kroz rad ovih komisija prilično otvorila arhive“, objašnjava Cvetković.

Ali, pismo iz Amerike ponovo je otvorilo polemiku o liku i delu Mihailovića.

„Ogromna građa postoji iz Drugog svetskog rata, vrlo dobro dokumentuje kolaboraciju Mihailovića sa okupatorima, njegovu umešanost u zločine i protiv civilnog stanovništva i protiv zarobljenih pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta. Ne postoji nekakav korpus dokumenta koji bi mogao na bilo koji način promeniti tu vrlo jasno jasnu i čvrsto utemeljenu istorijsku stvarnost“, ističe Srđan Milošević.

Srđan Cvetković konstatuje da kod nas, nažalost, još uvek postoji ta snažna podela na četnike i partizane, „gde jedna strana uporno negira da smo imali dva antifašistička pokreta“.

„Jesu, činili su zločine i jedni i drugi, jesu negde lokalno su sarađivali i jedni i drugi kao i u svakom ratu iz taktičkih razloga, ali njihova suština j zapravo izrazito antifašistička, to se vidi iz dokumenta, iz četničkih arhiva i i z partizanskih arhiva“, ukazuje Cvetković.

Draža Mihailović rehabilitovan je 2015, kada mu je poništena presuda kojom je osuđen na smrt i vraćena građanska prava.

Izvor: rts.rs

Podeli članak

Komentari