Home / FOTO RAZGLEDNICA / Spoj prvih srpskih knjiga s obe strane Drine

Spoj prvih srpskih knjiga s obe strane Drine

Užice – Obeležavanje jednog savremenog jubileja, sedam decenija Istorijskog arhiva Užice, spojilo je nedavno u manastiru Rujan petovekovnu povest prve dve srpske štamparije sa dve strane Drine: goraždanske i rujanske. Prvopomenuta na samo godinu do punih pet stoleća, a druga je pregazila 480. leto.

Duga istorija srpske kulture i pismenosti ispričana je za ovu priliku kroz štampanje prvih knjiga. S tim što su se srpske štamparije po starosti ovako poređale: najpre obodska Crnojevića štamparija 1493. u Crnoj Gori, pa goraždanska 1519. na području današnje Republike Srpske, te u manastiru Rujan uz Đetinju prva štampana knjiga na tlu Srbije „Rujansko četvorojevanđelje” 1537. godine. Sve su nastale u teško vreme, pod turskom opasnošću, a samo pola veka posle Gutenbergovog izuma.

Otkud spoj druge i treće srpske štamparije za jubilej 70 godina užičkog arhiva objasnio je direktor te ustanove Željko Marković:

– Ovde u manastiru Rujan predstavili smo 26. broj našeg časopisa „Istorijska baština”. U njemu su prilozi posvećeni 480. godišnjici „Rujanskog četvorojevanđelja” i obnovi manastira Rujno, a tu je i napis o goraždanskoj štampariji i projektu izrade fototipskih izdanja njenih prvih knjiga. Smatrali smo da je korisno povezati dve ove povesti i ljude sa dve strane Drine uključene u negovanje te petovekovne tradicije.

Skupu su prisustvovali predstavnici grada Užica i Srpske pravoslavne crkve, te Novog Goražda iz RS i univerziteta iz Istočnog Sarajeva koji su najavili da ovim dešavanjem počinje obeležavanje pet vekova goraždanske štamparije, s centralnim događanjima planiranim za narednu godinu jubileja. Okupljenima se, uz ostale, obratio dr Radovan Pilipović, direktor Arhiva Srpske pravoslavne crkve, autor sedam knjiga iz istorije SPC, rekavši:

– Ovo je crkveno-narodni sabor pod barjakom arhivistike, a povesti prvih srpskih štamparija duboko su utkane u naš identitet, važan deo naše kulturne istorije. U vreme njihovog rada Srpska pravoslavna crkva je bila u vrlo teškom položaju, bez patrijaršije ukinute krajem 15. veka, ali je štampanje tih prvih knjiga doprinelo da se sačuva ćirilo-metodijevska pismenost, a time i identitet našeg naroda.

Prve odštampane knjige bile su crkvene, za bogosluženje i čuvanje vere u Srba. Goraždanska štamparija nastala je na prostoru Stare Hercegovine, u manastiru Svetog Đorđa u Sopotnici kod Goražda zaslugom trgovca Božidara Goraždanina. On je u Veneciji nabavio štampariju i ovde pokrenuo štampanje crkvenih knjiga, kraj drinsko-dubrovačkog puta da bi trgovci i kiridžije koji su ovuda prolazili uz robu prenosili i knjige. Prve „pečatane” u goraždanskoj štampariji su „Služabnik” (1519), „Psaltir” (1521) i „Molitvenik” (1523). U novije vreme, početkom 21. veka, naučnoistraživački projekat „Goraždanska štamparija” Narodne biblioteke Srbije i Filozofskog fakulteta univerziteta iz Istočnog Sarajeva, pod rukovodstvom dr Dragana Baraća, omogućio je reprint izdanje tih prvih crkvenih knjiga i štampanje niza naučnih radova o toj dugoj i značajnoj istoriji.

Povest „Rujanskog četvorojevanđelja”, prve štampane knjige iz manastira Rujan kod Užica govori o činu učenog monaha Teodosija koji ju je u tom hramu odštampao leta Gospodnjeg 1537., pod voštanicom rezbareći slova u drvetu, na 250 drvenih ploča. No ubrzo pošto je Teodosije s bratijom knjigu pečatao u više primeraka, Turci otkriše ovu štampariju i najpre uništiše nju, a potom i ceo manastir Rujno do temelja.

Vekovima su ostaci manastirskih zidina čamili u selu Vrutci, a kad je osamdesetih godina 20. veka ovde napravljena vodoakumulacija oni su nestali pod vodom jezera. Da se, ipak, postojbina prve srpske knjige ne ugasi, učinilo je ovo stoleće: zaslugom vladike žičkog Hrizostoma, koji se i sam bavio izdavanjem knjiga duhovne sadržine, te uz pomoć države i mnogih priložnika, na proplanku uz jezero vaskrsao je novi manastir Rujan, u punom sjaju: sa crkvenim hramom posvećenim Svetom Đorđu, lepim manastirskim konakom, monaškom kućom, kulom zvonarom visokom 14 metara, bronzanom skulpturom prvom štamparu Teodosiju… Posle pet vekova prvi monasi došli su u manastir Rujan 2006. godine, a vladika Hrizostom, preminuo krajem 2012., ovde je po svojoj želji sahranjen u porti.

Što se tiče „Rujanskog četvorojevanđelja”, danas se jedina dva originalna primerka čuvaju u Pragu (u Šafarikovoj zbirci) i u Sankt Peterburgu. U obnovljenom manastiru Rujan poseduju samo fototipsko „Rujansko četvorojevanđelje”, izdanje „Prosvete” iz 1987. godine.

Izvor:politika.rs/Autor:Branko Pejović/foto(manastir Rujan):Miloš Karaklić

Podeli članak

Komentari

https://matis.rs/