Home / FOTO RAZGLEDNICA / Splićanka „gura“ Zlakusu na Uneskovu listu

Splićanka „gura“ Zlakusu na Uneskovu listu

LONČARIJU iz Zlakuse je Ministarstvo kulture Republike Srbije nominovalo za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. U malom užičkom selu dogodilo se pravo čudo: pre samo dve decenije grnčarski zanat bio je na izdisaju, umetnost izrade predmeta od gline na drevni način nepovratno je nestajala s lica zemlje. Ali jedna žena, Splićanka koja je dom našla u Užicu, akademski slikar keramičar Sofija Bunardžić, promenila je sve – učinila je da za lončare sa obala Đetinje čuje ceo svet.

 Sofija Bunardžić, autor zlakuškog čuda / Foto Arhiva Sofije Bunardžić
Sofija Bunardžić, autor zlakuškog čuda / Foto Arhiva Sofije Bunardžić

Tradicionalna grnčarija nestala je iz Dalmacije, odakle Sofija Bunardžić vuče korene. Nestala je iz balkanskih država, iz Turske, nema je više ni u Španiji i Portugaliji… Ali opstala je nadomak Užica, na obali Đetinje.

– Pre više od dve decenije, u Zlakusi sam zatekla petoricu preostalih majstora. Njihov zanat smatrao se poslom nedostojnim i prevaziđenim. Danas u ovom selu radi više od 40 majstora, po tri, čak i četiri generacije u jednoj porodici stvaraju posuđe od gline i kalcita. Od pradede do unuka. Prepoznatljivi su sada Zlakušani širom sveta – objašnjava Sofija, osnivač čuvene Međunarodne kolonije umetničke keramike i direktor užičke Srednje umetničke škole. – Kao umetnik, znala sam koliko je veliki značaj zanata koji nam pred nosom odumire. Prvo je bilo potrebno ubediti ljude da je to što imamo daleko više od „kupusa iz zemljanog lonca“. Tako je 1995. nastala probna, a godinu dana kasnije i prva kolonija keramike u Zlakusi.

DONELA je Sofija Bunardžić u Užice širinu shvatanja zanata i umetnosti: porodicama je omogućila da od „prevaziđenog zanata“ naprave uspešan biznis.

Zahtevala je da se od primene tradicionalne, preistorijske tehnologije ne odustaje. Od smeše gline i kalcita predmeti se zidaju na ručnom točku. Posle sušenja i predgrevanja, pokrivaju se drvetom. Na otvorenom prostoru, pečenje traje malo duže od jednog časa, na temperaturi od oko 700 stepeni.

– Opština Užice, Ministarstvo kulture Republike Srbije, nekolicina istaknutih umetnika i akademika, zajedno sa užičkim novinarima koji su imali veliku ulogu u „oživljavanju“ zlakuške keramike, prepoznali su na početku značaj moje ideje. Korist su imali i zanatlije i umetnici: prvi su se vratili poslu, pa je izvesno da će grnčarija živeti i kada nas ne bude, a drugi su dobili priliku da stvaraju umetnička dela na starinski, autentičan način, u izuzetnom okruženju, da istražuju kroz za njih nepoznat proces stvaranja – dodala je Sofija. – Od 2002. godine izrada keramike je u programu Srednje umetničke škole, kao spoj tradicije i savremene umetnosti, pa s ponosom možemo reći da kao društvo odgovorno brinemo o budućnosti onoga što se sada prepoznaje kao nasleđe čitavog čovečanstva.

Pečenje predmeta od gline nepromenjeno od neolita

MEĐUNARODNA kolonija umetničke keramike u Zlakusi ugostila je do sada 340 akademskih umetnika sa svih kontinenata, iz ukupno 33 države. Tako se dobar glas o Užicu i Srbiji pune 23 godine širi svetom. Za ovaj poduhvat, za uzdizanje gotovo iskorenjenog zanata, ali i za afirmaciju struke i umetnosti kroz svoj projekat „Keramika Zlakusa“, Sofija Bunardžić nagrađena je nizom prestižnih priznanja. Svi njeni rezultati „stali“ su u nominaciju za Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Bez životnog poduhvata Sofije Bunardžić ne bi bilo prestižne nominacije, jer ne bi bilo ni širom sveta čuvene, grnčarske Zlakuse.

– Ministarstvu kulture dugujemo zahvalnost što je čudo iz Zlakuse prepoznato kao najbolje što Srbija ima da ponudi – ističe Sofija Bunardžić. – Za mene lično nema većeg priznanja od saznanja da je dugogodišnji san jednog umetnika i zaljubljenika u struku, mukotrpnim radom i životom datim u zalog, postao stvarnost.

NASLEĐE ČOVEČANSTVA

ZA Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva zlakušku lončariju nominovao je Nacionalni komitet Ministarstva kulture Republike Srbije. Pripremu nominacije obavili su Muzej na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno i Etnografski muzej u Beogradu. Prijava će biti podneta tokom marta, a odluka o uvršćivanju na prestižnu listu može se očekivati tokom 2019. godine.

BOGATA ZAOSTAVŠTINA

PRE ili kasnije, Užice će dobiti stalni izložbeni prostor za vredna umetnička dela nastala tokom Međunarodne kolonije umetničke keramike Zlakusa. To je još jedan cilj Sofije Bunardžić.

– Keramika Zlakusa je u Evropi jedinstven primer očuvanog iskustva rada s glinom od neolitskog doba do danas. To je privuklo ozbiljne umetnike iz sveta, a dosadašnji fundus stekao je uslove za stvaranje jedinstvene zbirke keramičke umetnosti u Srbiji – stav je vajara i istoričara umetnosti Koste Bogdanovića.

Izvor:novosti.rs/Nikola Janković

Podeli članak

Komentari