Home / FOTO RAZGLEDNICA / SPECIJALITET DAT OD BOGA

SPECIJALITET DAT OD BOGA

forma

U čuvenu lepinju ide pretop, kajmak i jaja. Nekada se zvala „lepinja sa sve“, ali pošto je veliki broj učenika na odmoru počeo da dolazi i kupuje ovu lepinju sa jogurtom, prozvana je komplet lepinja. Ko je nekada putovao u Užice, a nije probao užičku komplet lepinju, trebalo bi da pri ponovnom odlasku u Ulici Petra Ćelovića proba ovaj specijalitet u jednoj od najstarijih pekara u ovom kraju – Kod Šuljage, po kome je užički kraj nadaleko poznat. 

Pekara “Kod Šuljage” postoji još od 1920-ih godina, a sadašnji gazda Dragan Lazić koji je svoj posao nasledio od oca, istovremeno je i vlasnik i radnik, koji se ne libi da zasuče rukave u tri ujutru i mesi testo za prve vruće lepinje, koje čekaju Užičane već od šest ujutru.

– Ovde se počinje sa radom kada svi spavaju. U tri ujutru se ulazi u pekaru i počinje se sa mešenjem. Nekada se testo mesilo ručno, danas postoji mašina za mešenje koje su odmenile čoveka i olakšale mu posao. Pekara se otvara u šest ujutru. Tada izlazi prva tura, a oko 11 sati i druga.

– U čuvenu lepinju idu pretop, kajmak i jaja. Nekada se zvala “lepinja sa sve”, ali pošto je veliki broj učenika na odmoru počeo da dolazi i kupuje ovu lepinju sa jogurtom, prozvana je komplet lepinja – priča nam Dragan, vlasnik najpopularnije komplet lepinje u gradu.

PUNA KUCA

Danas u Užicu nema osobe koja ne zna za lepinju “kod Šuljage”. Oni koji vole da im stomak bude pun od ranog jutra, svaraćaju ovde na doručak.

Svaki pokušaj konkurencije da se nametne sa svojom “komplet lepinjom” u ovom gradu je bezuspešan, jer ova užička porodica već skoro 50 godina neguje tradiciju i kvalitet.

– Mnogi su pokušali da svojataju ovaj proizvod. Tako u Beogradu i na Zlatiboru imate one koji prave komplet lepinje, a u nju dodaju pršutu, spanać, čvarke. Mi smo naš proizvod zaštitili u Zavodu za intelektualnu svojinu još 2005 . godine, kao svoj patent – navodi Dragan.

A ko je bio Šuljaga? 

Prvu pekaru je otvorio Vlajko Čarapić, posle njega je nastavio Radomir Šuljagić, kod koga je moj otac Milan došao na zanat 1953. godine. Kasnije, od 1968. godine do 1971. njih dvojica su radili kao ortaci.

– Budući da Šuljaga nije imao naslednike koji bi nastavili posao pekara, moj otac je preuzeo posao. I evo već punih 46 godina komplet lepinja je nešto čime možemo da se pohvalimo. Ja sam preuzeo posao od oca, a naziv radnje je ostao isti, iz poštovanja prema majstoru – priča on.

Ovi užički majstori traže još jednog radnika. Kažu da ne mora da zna posao, samo im je bitno da hoće da radi:

– Ljudi često kukaju kako nemaju posao, ali nisu spremni da ustanu usred noći i dođu u pekaru da mese testo. Ja im nudim posao koji  mogu da nauče za 15 dana, ako žele. Prave se samo lepinje, probali smo ranije i sa roštiljom, ali ljudi nisu bili zainteresovani – zaključuje poznati užički majstor.

Izvor: I.lazic/ telegraf.rs
Foto: Telegra

cest

Pratite nas

Komentari