Home / FOTO RAZGLEDNICA / Simpozijum o gojaznosti

Simpozijum o gojaznosti

U kongresnoj sali „ČIGOTE“, u petak je otvoren Simpozijum na temu „Gojaznost je bolest“, u organizaciji endokrinološke sekcije Srpskog lekarskog društva i Srpskog udruženja za proučavanje gojaznosti. Činjenica da u Srbiji ima 18,5 odsto gojaznih i 37,5 procenata osoba sa prekomernom telesnom težinom, što znači da je više od polovine odraslog stanovništva „predgojazno“ ili gojazno, kazuje da je potrebno da se po ovom pitanju preduzmu konkretniji koraci.

Gojaznost je, ukazuju statistički podaci, sve veći globalni epidemiološki problem koji je sve više zastupljen i među mlađom i među starijom populacijom. Kako je prekomerna telesna težina uzrok nastanka mnogih drugih bolesti, tako se ovom temom bave lekari različitih struka. Na simpozijumu posvećenom gojaznosti kao bolesti, koji je otvoren u petak u SB „Čigota“, bili su prisutni: endokrinolozi , interniste, interniste endokrinolozi, kardiolozi, psihijatri, ginekolozi i drugi zdravstveni radnici.

„Mi smo imali, u Akademiji nauka, prošle godine jedan sastanak i izašla je i knjiga koja govori o epidemiji gojaznosti u Srbiji, pošto postoje dokumentovani podaci da još uvek nismo zaustavili tu epidemiju. Sad svi ovi sastanci imaju za cilj da pokušavamo da sa različitih aspekata, svako iz oblasti svoje discipline, nađemo razloge za taj porast i da pokušamo da nađemo i metode kako bi taj porast mogli i da predupredimo“ kaže akademik prof. dr Dragam Micić . „SB „Čigota“ je jedinstvena u Srbiji po tome. Ostali pokušavaju da naprave centre, međutim, ne ovakvog kapaciteta. Ovde je veoma veliki broj lekara različitih disciplina, kao i oni zaduženi za vežbanje, znači nastavnici fizičke kulture. To je isto veoma bitno, povećanje fizičkog vežbanja koje je značajno za potrošnju energije i smanjenje telesne težine.“

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, došlo se do zaključka da je za prevenciju gojaznosti potrebno 10 puta manje novca nego za njeno lečenje. Da bi to uspelo, potrebno je baviti se pravilnom ishranom i razvojem najmlađih.

„Počinje od škole, od načina ishrane, dijete, užine, i to su sada pedijatri shvatili i počeli su saradnju sa nutricionistima, da se fiksira tačno šta sve može da se unese, da se ne unose one kalorijske bombe koje imamo oko svake škole. Imate hamburgere, koka-kole… To je sve jako puno kalorije i to ne bi trebalo da unose deca za užinu“.

I Vlada RS i njeni zdravstveni organi, kaže akademik Micić, shvataju dubinu ovog problema i potrebu da se što pre adekvatno reaguje. Jedan od načina je i zajedničko delovanje svih lekara tako da će, počev već od obeležavanja Svetskog dana srca, zadatak svakog zdravstvenog radnika biti merenje telesne težine pacijenata i nakon toga, spram dobijenog rezultata, dalje delovanje.

Izvor:zlatiborpress.rs/Mirjana Ranković Luković

Podeli članak

Komentari