Home / BAJINOBAŠTANSKE VESTI / Sedam godina bitke s Drinom

Sedam godina bitke s Drinom

Gradnja HE „Zvornik” započela je 1948, a danas je ona, uz hidroelektranu „Bajina Bašta”, jedna od glavnih tema graničnog spora između Srbije i Bosne i Hercegovine.
Na mesto gde se okolna brda s jedne i s druge strane približavaju koritu reke Drine, pre tačno sedamdeset godina došli su neiskusni graditelji da, uprkos nepovoljnim prirodnim uslovima, ukrote snažnu i ćudljivu reku i na njoj izgrade prvu hidroelektranu. Bilo je rano proleće 1948. godine, kada je počela izgradnja hidroelektrane „Zvornik”, prve u budućem sistemu hidroelektrana na Drini. Hiljade članova frontovskih i omladinskih brigada, revolucionarne omladine i kažnjenika kojima je isticala kazna, radili su u nemogućim uslovima, ujedinjeni u revolucionarnom zanosu socijalističke Jugoslavije.

Sedam decenija kasnije, sudbina HE „Zvornik” jedna je od glavnih tema graničnog spora između Srbije i Bosne i Hercegovine, uz hidroelektranu „Bajina Bašta”. Ti objekti pripadaju Srbiji, ali ih preseca državna granica, koja prolazi sredinom Drine. Zvanični Beograd najpre je zatražio da elektrane budu u celini na teritoriji Srbije, ali je, za sada, između Beograda i Sarajeva dogovoreno da se Srbiji omogući pravo međunarodne službenosti na površini koju zauzimaju elektrane u narednih 99 godina.

– Želeli bismo da imamo hidrocentrale „Zvornik” i „Bajina Bašta” u celini na teritoriji Srbije, a zauzvrat smo spremni da damo četiri, odnosno 19 hektara na drugom mestu, gde god to BiH bude želela – izjavio je predsednik Aleksandar Vučić krajem prošle godine, posle susreta sa članovima Predsedništva BiH.

O razgraničenju će se još razgovarati, dok sećanja o spajanju obala odavno blede. Tada se procenjivalo da Drina raspolaže vodenom snagom od oko 1.000 megavata, a sa pritokama blizu 2.000, ili oko 14 milijardi kilovat-časova električne energije godišnje.

– Svakoj novoj mašini, koja je stizala da zameni stotine ruku, olakša posao radnicima i ubrza izgradnju objekta, radovali su se svi graditelji hidroelektrane. Kad je stigao prvi buldožer, prekinuta je sednica Radničkog saveta, jer su svi hteli da vide ovu željno očekivanu mašinu – seća se dr Slobodan Ristanović.

Kao prekaljeni akcijaš i dopisnik nekoliko listova, svedoči da je posebnu teškoću tokom izgradnje predstavljalo neredovno i nedovoljno snabdevanje strujom, što je često, po desetak puta na dan, dovodilo do prestanka rada kompresora, crpki i male mehanizacije. Potapale su se mašine i materijal, pa su graditelji, na znak da je nestalo struje, u bilo u koje doba dana ili noći, bez naređenja, trčali iz baraka prema nasipu, uskakali u vodu, demontirali mašine i iznosili ih na obalu, zajedno s materijalom.

– Najveću prepreku graditeljima pričinjavale su poplave. Drina bi, ponekad, izabrala noć između subote i nedelje, ili dan praznika, kad pažnja graditelja popusti, da iznenadnim nadolaskom, po nekoliko metara visine, poruši podignute skele i odnese sve što je do tada urađeno – kaže Ristanović.

U noći, pred Novu 1948. godinu, za dva sata, Drina je narasla za 180 santimetra i počela da plavi splav na kojem su se nalazile skoro sve mašine na hidrogradnji. Noć je bila mračna. A Drina svakim trenom preti da potopi i skelu i ljude. Živko Despotović, sav mokar, nije izlazio iz vode dok i agregat za napajanje strujom nije sklonjen sa splava. Đorđe Pucarević, mladi radnik-električar, nije se plašio da preko konopca prelazi preko penušave Drine do splava. Nisu se predavali pred silinom Drine. Iznenadnim nadolaskom, reka je rušila podignute skele.

– Bila je to borba prsa u prsa, na život i smrt s Drinom – seća se Ristanović.

Posebno i dugo pamtilo se dvomesečno rvanje sa zapenušanom rekom od novembra 1952. do januara 1953. godine, kada su i sva okolna sela bila pod vodom. O tom kritičnom trenutku na gradilištu hidroelektrane „Zvornik” novinar lista „Politika” Dragan Marković zapisao je:

„Kada je izgledalo da se nema kud, da je jedini izlaz čekati leto, kad se Drina smiri, rukovodioci gradilišta donelo su čudnu, ali smelu odluku da se radovi nastave. Strani stručnjaci za hidroelektrane tada su rekli: – To je ludost. Niko još nije tako gradio.”

Inženjeri HE „Zvornik” takođe su ćutali. U njihovim planovima za tu bitku nisu bili predviđeni samo sinusi i kosinusi, ni kolos-mašine i kesonska zvona. Postojao je još jedan faktor. Bili su to ljudi, pristigli iz svih krajeva zemlje. I tako su radovi u nemogućim uslovima nastavljeni.

Hidroelektrana „Zvornik” završena je posle sedam godina bitke s Drinom, 1955. godine, tako što je prvi agregat svečano pušten u proizvodnju 26. septembra. Po mnogo čemu, bio je to neponovljiv graditeljski poduhvat. Za projektante i izvođače radova bila je to prva prava škola u kojoj su se obučavali kadrovi za podizanje budućih, sličnih i većih gradilišta, poput hidroelektrana „Kokin Brod”, „Bajina Bašta”, „Đerdap”… Mnogi od njih kasnije su gradili hidroelektrane u inostranstvu.

Podizanjem brane HE „Zvornik”, dužine 155,5 a visine 45 metara, stvoreno je prvo veliko veštačko jezero na Drini, u dužini od oko 25 kilometara. Hidroelektrane „Zvornik” i „Bajina Bašta” svečano je pustio u rad Josip Broz Tito. Njemu su klicali mnogi bezimeni junaci koji su ukrotili reku. Njihov entuzijazam, posle 70 godina, čini se uzaludnim. Dve hidroelektrane danas su predmet spora njihovih naslednika, a ćudljiva Drina kao da je sve učinila da ih ponovo podeli.

Izvor: politika.rs

Podeli članak

Komentari