Home / FOTO RAZGLEDNICA / Sanja Milutinović, (prosek 10.00) proglašena najboljim studentom 4 klase Medicinskog fakulteta WMA (INTERVJU)

Sanja Milutinović, (prosek 10.00) proglašena najboljim studentom 4 klase Medicinskog fakulteta WMA (INTERVJU)

Da Kosjerić ima puno pametnih i talentovanih građana, dokazuje dokazuje  priča mlade Sanje Milutinović, koja je  sa prosekom ocena 10, proglašena najboljim studentom 4 klase Medicinskog fakulteta, Vojnomedicinske akademije, Univerziteta odbrane Republike Srbije. Njoj je na svečanosti povodom promocije kadeta 139 klase Vojne akademije i 4 klase Medicinskog fakulteta, Vojnomedicinske akademije, uručen,  paradni bodež, koji se dodeljuje najboljim studentima Medicinskog fakulteta, Vojnomedicinske akademije. Razgovarali smo sa Sanjom odmah nakon uručenja priznanja.

Da li je bilo mogo teško završiti medicinski fakultet, još sa prosekom 10?

-Lagala bih kada bih rekla da nije bilo neprospavanih noći, nervoze i teških trenutaka, ali iako zvuči kao fraza kada sve privedete kraju i vidite da se vaš trud i rad isplatio, onda to sve pada u zaborav i ostaju samo lepe stvari i drage uspomene. O težini našeg fakulteta i poziva dovoljno govori činjenica da mi polažemo dve zakletve. Na samom početku školovanja to je vojna zakletva svojoj otađžbini – njome započinjemo svoj kadetski zivot, a na samom kraju polazemo Hipokratovu zakletvu kojom započinjemo svoju lekarsku profesiju. Mislim da su to dve vrlo odgovorne zakletve za jednog mladog čoveka, ali zato i dva vrlo časna i poštena zanimanja.

Šta te je inspirisalo da se školujes na vojnoj akademiji?

-Ozirom da sam završila Medicinsku školu u Užicu, upisivanje medicinskog fakulteta bio je prirodan tok događaja za mene. Međutim, nešto što me je opredelilo za fakultet Vojnomedicinske akademije u odnosu na civilni jeste želja da se medicini učim od najeminentnijih stručnjaka naše zemlje u jednoj renomiranoj ustanovi kakva je VMA, a obzirom da mi red, rad i disciplina nisu strani smatrala sam da je vojni sistem pravi izbor za mene.

Kakav je tamo odnos profesora prema studentima?

-Odnos profesora prema studentima upravo je velika prednost našeg fakulteta. Naš fakultet svake godine upisuje 20-30 kadeta, tako da se radi u zaista malim grupama, pri čemu profesori vrlo često znaju studente pojedinačno pa je samim tim mnogo lakše obratiti se za pomoć u savladavanju gradiva. Obzirom da nastavu imamo u prostorijama VMA i da su profesori vrlo saradljivi, studenti u zavisnosti od afiniteta mogu i u slobodno vreme odlaziti na kabinete, centar hitne pomoći ili se pak baviti naučnoistraživačkim radom. Činjenica je, takođe, da svaki kadet ima svog mentora koji ga prati tokom školovanja i on je osoba kojoj se kadet može obratiti pri savladavanju razlicitih poteškoća.

Koliko je sama disciplina važna za dobre ocene i rezultate? 

-Bez disciplinovanosti i jakih motiva nije moguće postizati dobre rezultate. Upravo nas tome uči vojni sistem u kome smo se našli – da red, rad, disciplina i dobra organizacija predstavljaju suštinu uspeha. Obzirom da nas radni dan pocinje već u 06:00 onda i sami shvatite da je dovoljno dug za ispunjavanje svih naših obaveza.

Šta dalje, da li sada imaš ponudu za siguran posao?  

-Mene i moje kolege najpre čeka stažiranje u trajanju od 6 meseci, nakon čega polažemo državni ispit. Nakon toga dobijamo posao u jedinicama Vojske Srbije u koje ćemo biti rasporedjeni prema potrebama sistema.

Gde sebe vidis dalje, na poslu ili ides na dalja usavrsavanja?

-Svakako mi nakon staža i položenog državnog ispita sleduje jedan period u kome ću raditi kao lekar opšte prakse, nakon čega se nadam dobijanju specijalizacije i daljem stručnom usavršavanju. Nadam se da ću nastaviti da se bavim i naučnoistraživačkim radom te da ću jednog dana u nešto daljoj budućnosti imati priliku da predajem upravo na fakultetu sa kog sam potekla.

Ostajes li u našoj zemlji ili ides u inostranstvo?

Obzirom da sam završila Medicinski fakultet Vojnomedicinske akademije svakako planiram da ostanem u našoj zemlji i da radim u jedinicama Vojske Srbije.

Sećanje na školovanje u Užicu?

-Dok čitam ovo pitanje već mi poigrava osmeh na licu. Bila sam deo odeljenja IV6, smer farmaceutski tehničar, koji su činili zaista sjajni ljudi koji su danas jako uspešni u oblastima kojima se bave i od kojih bi svako bio vredan ovog intervjua. I danas sam u kontaktu sa nekima od njih, a 2 koleginice iz tog odeljenja – Nevena Nikolic i Katarina Lojanica gazile su sa mnom rame uz rame kroz ovih 6 dugih godina i u subotu su takođe promovisane u čin potporučnika. Nešto po čemu ću pamtiti srednju školu jeste upravo jedna zdrava atmosfera koja je idealna za odrastanje i formiranje ličnosti. U našoj školi oduvek je postajao veliki broj sekcija od sportske, preko dramske i literarne, a takođe su vrlo često organizovana različita kulturna dešavanja i manifestacije koje su omogućavale učenicima da se uprkos tome što se radi o srednjoj stručnoj školi ipak razvijaju u svestrane ličnosti i da razvijaju svoju kreativnost.

Po tvom mišljenju, kakav odnos ima država prema vama mladim školovanim ljudima?

-Obzirom da sam školovanje završila u vojnom sistemu, koji je krajnje uređen, u kome smo imali obezbeđene sve uslove školovanja počevši od udžbenika, školskog pribora preko smeštaja i ishrane, a sada kada smo završili odmah dobijamo mesta za stažiranje, a nakon toga odmah i posao u jedinicama VS, zaista smatram da ne bih imala razlog da se požalim.

Užice – Oglasna Tabla

Podeli članak

Komentari