13.9 C
Uzice
септембар 18, 2019
FOTO RAZGLEDNICA VESTI IZ OKRUGA

Rzav, zaboravljena reka mog detinjstva

Od svog izvorišta podno planine Mučanj, hrleći ka Moravici Rzav vekovima stvara useke i duboke kanjone i tek po negde odaje utisak mirne reke. Ima sreću da se ne susreće često sa ljudima, sem ono malo časnih i poštenih gorštaka iz retkih zaseoka i sela, koji ne odoše „trbuhom za kruhom“. Rzav sa svojim bukovima, vrelima, pećinama, još uvek turistički neiskorišćenim banjama, devičanski čist, posle 62 kilometara toka stiže do mog Arilja. Ovo je salmonidna voda ali deo oko Arilja je uz to i bogat belom ribom, najviše zbog blizine ušća u Moravicu. Spajanjem sa Skrapežom i Ðetinjom (kod Požege) čine Zapadnu Moravu. U svom prvom susretu sa ljudima (od Arilja) Rzav se sukobljava sa prvim negativnim uticajima, branom “Sevelj“ visokom 15-ak metara. Pogađate, ova prepreka nema riblju stazu što bi bio osnovni red svuda u svetu. Uprkos tome Rzav ostaje i opstaje manje-više onakav kakvim ga pamtimo, svi mi koji ga sanjamo.

Jedna reka izvan vremena i prostora, jedan maleni usnuli grad u eri neosocijalizma i tri derana sa očima uprtim u daleki, mistični i šareni svet. Miljan i ja smo vršnjaci, od vremena prvih batina zbog ruku crnih od branja oraha, do raznoraznih pokušaja u svim mogućim i nemogućim sportovima i veštinama. Kole, moj stariji brat, uvek je bio glas razuma i duhovni predvodnik. Uvek je za nas klince krčio put kroz koprive na obalama Rzava, on je bio taj koji je određivao gde, kada i šta će se pecati. Možda se čak i tada naslućivalo da će ga životni put odvesti tamo gde jeste: Kole je postao prosvetni radnik! Miljan, inače potomak poznate košarkaške loze, nije izneverio porodičnu tradiciju pa ostade u sportskim vodama. Nas trojica smo imali i imamo mnogo zajedničkih interesovanja: golubovi, košarka, ribolov…

Kako potičem iz skromne, radničke porodice sasvim je razumljivo da su svi resursi (fi nansijski) bili istrošeni za Koletovo školovanje. Kad ja dođoh na red, uprkos dobrim ocenama studiranje mašinstva ostade samo neispunjena želja. Od detinjstva snažno infi ciran ribolovom realno nisam ni imao šanse da postanem nešto drugo od onog što jesam. Ja sam ribolovac u pravom smislu reči. Do toga sam došao još kao školarac, ustajući u cik zore da bih išao na Rzav ne bi li prevario nekog od onih strašnih klenova, što su samo u svitanje bili manje oprezni. Sledi trk u školu – nastava počinje u 7 i 30. Kako sam rastao, rasle su i ribe i udaljavale se od obale. Bilo je potrebno sve više dovijanja da bi se ulovile. Još se sećam ogromnog klena koji mi je ispravio udicu i pobegao, i Koletove čvrge kao kazne. Ni kasnije te svoje navike nisam mogao da promenim. Ustajanje u svitanje, lov na klenove, pa od osam u studentsku zadrugu do popodneva. Zatim u prelepe rzavske virove i nadmudrivanje sa skobaljima do večeri, a kao fi nale rad u hladnjači do pet ujutru! Ta ogromna ljubav i volja prema ribolovu mi je donela sve u životu, a mojoj porodici pružila barem delimič- nu satisfakciju. Nije jednostavno imati dve ljubavi…

Moji su drugovi, biseri rasuti…

Kole na studije, Miljan u košarkaš- ku pečalbu – svako juri svoje snove, rasturi se društvo. Ostadoh da rastem sa ribama i Rzavom, jureći za svojim snovima. Često se prisećam tih bezbrižnih dečačkih dana kada su nam leskov štap, brižljivo deljan i što praviji, i Rzav bili sve što je potrebno za spokoj. Rzav nije baš širokogrud za derane jer kao i svaka mala, bistra planinska reka puno traži. Od proleća, kada dolaze ogromna jata bele ribe u mresnim migracijama, do debelih klenova-starosedeoca, poneke mrene i pastrmke, do letnjih minimalnih voda kada bukvalno svaku ribu u viru možeš prepoznati do te mere, da smo im često i imena nadevali. Nije bilo lako postati ribolovac.

Stariji ribolovci, u to vreme malobrojni, nisu uopšte obraćali pažnju na neke tamo derane, pa smo morali da stalno smišljamo nove načine i fore da u tako zahtevnim uslovima ulovimo poneku ribu. Retke prilike za nabavku bilo kakvog pribora svodile su se na to da Kole stvori nekoliko metara najlona ili nekoliko udica i da nam to onako pravedno, kako to jednom budućem prosvetnom radniku i dolikuje, razdeli. A onda trk kući, montiranje i umesto snova – nesanica od onog slatkog uzbuđenja koje mi sada neizmerno nedostaje. Rzav nas je verno čekao, nudeći stalno nova iznenađenja.

Kakvi i koliki su tada nama izgledali skobalji kad izađu na prelive i belasaju, a mi ih nikako ne možemo upecati, pa se na kraju dosetimo i poplašimo jato. Sa preliva i u viru prevari se po koji komad. Koliko je samo pokušaja (i koliko kopriva!) bilo potrebno da shvatimo u koliko virova uzvodno je potrebno bacati hleb a da ga voda donese baš tamo gde ti hoćeš? Veliki klenovi čekali su u razlokanim obalama i žilama iskrivljenih vrba a mi smo imali samo dve udice i još par onih koje smo pravili od čioda iz očeve nove košulje. Uhvatiš jednog pa drugog, pa otkineš. Pa veći zahtevi, pa veći mamac, pa još veći klen… Odjednom shvatiš da si porastao, obale se približile, korito Rzava oplićalo a klenovi polako plivaju u slatkom sećanju. Loveći klena, najlepše iznenađenje je bilo kad ga preduhitri pegava lepotica – potočna pastrmka. Uvek blizu a tako daleko: tražiš, juriš, koristiš indijanske tehnike a ona stalno izmiče. Pastrmke smo počeli da lovimo na leptir, pa na voblere, pa vestačke mušice. Bilo je lepih, ma prelepih komada. Ali, izgleda da su se sa smanjivanjem reke i mojim odrastanjem i pastrmke smanjile, kako brojem tako i veličinom…

Pet do dvanaest

Rzavom proteče jedan osrednji okean i dođe vreme da se tri derana ponovo okupe na obali. Kole je ostao privržen Rzavu i danas važi za jednog od majstora u lovu pastrmke, Miljan proputova Evropom i na kraju dođe u Arilje i na Rzav, ostajući isti onakav deran kakav je i otišao, veseo, mio i razdragan. Kako ono kažu: „voli sve što vole mladi“! A ja sam, rastući, širio vidike i vodotoke, koristeći oštrinu i visprenost koju mi je Rzav usadio. Osvajao sam i osvajam priznanja u sportskom ribolovu, drugim rečima – živim od ribolova i za ribolov.

Rzav je veoma zahtevan za sve vrste ribolova. Malo vode, malo ribe a ribolovaca mnogo. Upornost, razmišljanje, odbacivanje svakog drugog interesovanja u godinama kada ti je sve zanimljivo, neumitno je dovelo do usavršavanja tehnika svih vrsta ribolova na tekućoj vodi. Iako se moji uspesi i ribolovačko umeće vezuju za takmičenja i Drinu, pecanje na Rzavu mi je bilo najdragocenije iskustvo. On je bio i ostao moja baza, moja prva ljubav i osnov za velike domete. Kad neko nauči da peca na Rzavu, nema te reke gde ne bi mogao da se snađe i uspešno lovi.

Izvor: sportskiribolov.co.rs

Podeli članak

Komentari

NAJNOVIJE VESTI

Za znanja moć niz programa u X Evropskoj noći istraživača u Užicu

Oglasna Tabla

30 omiljenih roditeljskih citata

Oglasna Tabla

Zimnica od paradajza: 6 fenomenalnih recepata da od paradajza napravite dodatke jelima za zimu

Oglasna Tabla

U nedelju šeste „Pesničke vatre zlatiborske“

Oglasna Tabla

Ugledni laparaskopski hirurg od danas u Užicu

Oglasna Tabla

Vremenska prognoza za sredu – 18. septembar

Oglasna Tabla

Težak život u opustelom selu

Oglasna Tabla

BRAVO! AK „Pora“ osvojila 10 medalja na prvenstvu Srbije!

Oglasna Tabla

Krstina Grujičić srebrna na Finalu kupa Srbije u bacanju kugle

Oglasna Tabla