Home / FOTO RAZGLEDNICA / Raška Bakalić i njenih 96 leta !

Raška Bakalić i njenih 96 leta !

Ranije se sve slavilo s puno više radosti, pa čak i Bajram, kaže Rašida-Raška Bakalić. A Bajram je najbolji praznik, nema većeg za nas Muslimane, priča nam dok prebiramo po prošlim danima u njenom porodičnom domu u Ražištima.

Sa svojih 96 godina života Raška Bakalić je najstarija među Muslimanima u zlatarskom kraju i jedan od najstarijih žitelja naše opštine. Živi sa sinom Sakibom (62) i snahom Elidom, u kući iznad sportske hale i stare zgrade osnovne škole. Posetili smo je dan posle Ramazanskog bajrama koji se slavio tri dana, od 22. do 24. juna.

-Danas narod ima mnogo više nego nekad, ali se mnogo manje slavi. Šta ja znam što. Narod se otuđio, sve manje se druži, a i omladinu to sve manje interesuje. Možda je televizija učinila svoje i ovi mobilni telefoni. Mnogo manje se i ramazan posti. Ima i dosta naroda na lekovima, a ko je bolestan nije dužan da posti. Omalilo i naroda, a i ovo što je ostalo nekako se izmenilo- priča krepka starica dok nas služi baklavom, prazničnom poslasticom.

Ramazanski bajram, priča nam, slavi se dva meseca i deset dana pre Kurban-bajrama. Predhodi mu ramazanski post koji traje mesec dana. Za vreme ramazana islamskim vernicima je od zore do zalaska sunca zabranjeno konzumiranje bilo kakve hrane, vode i drugog pića, pušenje cigara… Međutim, tokom ramazanske noći trpeze su pune raznovrsne hrane i tradicionalnih specijaliteta.

-Pamtim dobro kada su “topovi” predveče, svakog dana ramazana iz Mahale i Muhića jame pucanjem obaveštavali narod da prestaje post i da je vreme za iftar. Posle jacije u džamiji na koju bi se sljegala cjela varoš, cjelu noć smo sjelili kod svojih kuća i posećivali se sa komšijama i rodbinom. Pred zoru iz Mahale je Rendža kretao sa bubnjom, išao je od vrata do vrata i budio one koji su legli, da ustanu i jedu pred početak posta. A taj obrok se zvao sufur i obično se spremala pita- priča nam Raška, opisujući sve do najsitnijeg detalja.

A danas.

-Dosta toga je zamrlo, a da nam niko nikada nije branio da slavimo. Nema više sjela, niko ne ide nikom u posjetu, narod zaposlen pa noću svi spavaju. Dok sam bila mlađa, tokom ramazana po cjelu noć nisam legala, odspavala bi samo malo preko dana. Ako bi mi koja kona legla, ja bi je budlila na sufur. I sve se uz pjesmu radilo – priča Raška sa setom u glasu.
Bajramski dani su dani radosti i veselja i idelana prilika da se svi članovi porodice, zauzeti tokom godine, okupi na zajedničkom ručku. A bajramska sofra puna je đakonija.

-Ručak je svak u svojoj kući spremo, što je bolje mogo. Spremala se obavezno supa, pa onda čimbur. A čimbur ti se spravlja tako što se faširano meso stavi u tepsiju pa se onda odozgo jaje ubije i to se stavi u šporet da se zapeče. Spremali su se i pirjan, burek i potpoljika od jufki koje se poliju čorbom iz kuvane ovčetine. Od poslastica ekšijaš, a to je kompot od suvog grožđa, jabuke i šećera, pa onda sutlijaš. I danas se spremaju sva ta jela, ali dosta manje.Tokom Bajrama dolaze komšije, prijatelji i rodbina na čast, popije se kafa, sok i pojede baklava. Ide se od kuće do kuće na čestitanje – priča Raška.

Pripovedala nam je krepka Rašida – Raška Bakalić i još o mnogo čemu iz prošlosti, filmski slikovito. O tome kako ju je otac Zifo Krdžović, strog i patrijahalan, posle trećeg razreda ispisao iz škole i stavio joj feredžu. Kako je sa 16 leta pobegla za komšiju Ibra sa kojim je kasnije izrodila sedmoro dece, od kojih danas ima 17 unučadi, praunučadi i čukununučadi. Kazivala nam je i o tome kako su je zbog anđeoskog glasa zvali u Beograd, da peva u operi i snima sevdalinke za radio. O zabavama u Sokolskom domu i “Padini”, svojim putovanjima u Pariz kod ćerke… Bogato životno iskustvo, previše za samo jedan novinski članak.

Izvor: varoske.net

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs