Home / FOTO RAZGLEDNICA / Radoševićeva slava traje

Radoševićeva slava traje

Kada je te 1997. godine sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio evropsko zlato, Užičani su sa ponosom izgovarali njegovo ime. Miroslav Radošević, nekadašnji košarkaš Slobode i dvostruki osvajač Kupa Jugoslavije sa Partizanom, danas je član stručnog štaba turskog „Banvita“, kluba u kojem je okončao igračku karijeru. Ekskluzivno za naš portal govori o životu u Turskoj i izazovima trenerskog posla.

Kako izgleda biti trener u klubu u kojem ste uspešno nastupali i kao igrač?

„Mnogo je rasterećenije kada si igrač, jer trenerski posao podrazumeva apsolutnu posvećenost, i manje slobodnog vremena. Odgovornost je takođe veća, barem za mene, jer sam od kluba dobio mnogo- kao igrač i kao trener. Dobri rezultati su imperativ, što zahteva naporan rad, i više vremena u hali. Zbog svega toga, sprečen sam da češće dolazim u Srbiju i rodno Užice“.

Kako se vaš tim trenutno kotira u turskoj ligi, i drugim takmičenjima u kojima nastupate?

“U turskom prvenstvu delimo 5. mesto, dok u FIBA Luigi šampiona igramo četvrtfinale protiv francuskog Monaka. Pomalo neočekivano, prvi meč na domaćem terenu smo izgubili, ali još ništa nije gotovo. Uskoro nas očekuje revanš, i nadam se da ćemo pružiti bolju partiju. U nacionalnom kupu smo imali lošu sezonu, ali kada se sve sabere i oduzme, zadovoljan sam onim što je ekipa postigla”.

Uporedite našu i turski košarku?

“Turska liga je, uz špansku i rusku, jedna od najjačih u Evropi. Ovde su finansijski i infrastrukturni uslovi za rad mnogo bolji nego kod nas. Sa druge strane, ono što njima nedostaje jeste takmičarski duh i pobednički mentalitet. Kod naših igrača to je dosta izraženije, kao i nekakva urođena, prirodna inteligencija. Takođe, rekao bih da su ovde igrači razmaženiji, jer već u prvim fazama košarkaškog razvoja mogu sebi dosta da priušte. Već sa osamnaest godina, oni zarađuju ozbiljan novac, pa nije ni čudo što im nedostaje motiva. Mi imamo više talentovanih igrača i stručnije kadrove, što potvrđuje činjenica da Turska već nekoliko godina nema kvalitetnu reprezentaciju, kao što je to bio slučaj ranije”.

Koliko ste već vremena u Turskoj, i kako ste tamo prihvaćeni?

“Proveo sam sedam godina u Turskoj, i mogu da kažem da sam se od samog početka lako adaptirao. Mentalitet je sličan našem, ljudi su gostoljubivi i prijateljski nastrojeni. Zadovoljan sam životom ovde, ali mi porodica i prijatelji nedostaju svakodnevno”. 

Kako ste se navikli na tursku kuhinju?

“Oni koji su imali priliku da probaju turske specijalitete, znaju da i u tom segmentu imamo mnogo sličnosti, osim što oni ne konzumiraju svinjetinu. Zato ne bi bilo loše da nekad imam malo slanine, pršute i čvaraka. Ono za čim stvarno “patim” je kajmak, i posebno sam zahvalan svojoj supruzi što ne dolazi u posetu bez pravog, domaćeg, zlatiborskog kajmaka.

Poznato je da profesionalno bavljenje sportom podrazumeva naporan rad i mnogo odricanja. Vrhunskim rezultatima i odličjima plaća se danak. U Mirovom slučaju, to je odvojenost od kuće i najbližih. On ističe da ima potpunu podršku porodice, što je najvažnije. Jer, kako kaže, porodica je njegova najsjajnija medalja.

Užice – Oglasna Tabla
Dunja Starčević

Podeli članak

Komentari