Home / FOTO RAZGLEDNICA / Promocija knjige „Svetioničar“

Promocija knjige „Svetioničar“

Promocija knjige „Svetioničar“, autora Mladena Đorđevića, biće održana u četvrtak, 15. marta 2018. godine, u 19 časova, u Gradskom kulturnom centru u Užicu. Ulaz je slobodan.

BIOGRAFIJA AUTORA

Mladen Đorđević rođen je 2. 6. 1986 godine u Nišu. Pohađao je Osnovnu školu “Vožd Karađorđe”, maturirao u Gimnaziji “Stevan Sremac” i diplomirao na Fakultetu za pravo, bezbednost i menadžment, “Konstantin Veliki” u Nišu, sa stečenim zvanjem strukovnog menadžera u saobraćaju. Bavio se kucanjem i uređivanjem kolumni u časopisu “Serbona” zajedno sa svojim bratom i ocem, prof. dr. Radomirom Đorđevićem, koji iza sebe ima na desetine publikovanih naučnih knjiga. Pisanjem se bavi već nekoliko godina. Iza sebe ima brojne kratke priče, a pojedini tekstovi su mu bili objavljeni u niškom časopisu “Gradina”, zbirci priča “Čuvari zlatnog runa”, kao i u elektronskoj zbirci “Beskrajne priče”. Njegov prvi roman, ujedno i prvi deo u distopijskoj trilogiji Svetioničara, “Vesnici oluje”, objavila je izdavačka kuća iz Beograda “Otvorena knjiga”, u maju 2016. Godine.
Ljubitelj je žanrova poput avantura, ratnih novela, naučne i epske fantastike, krimi trilera i misterija. Kao svoje omiljene pisce koji su mu oblikovali maštu navodi: Žila Venra, Džona Tolkina, Marka Tvena, Hauarda Lavkrafta, Klajva Barkera, Roberta A. Hajnlajna, Džoa Haldemana, Dena Simonsa, Džejmsa S. A. Korija i Aleksandra Dimu. Za njega su od posebnog interesovanja: geopolitika, moderna kinematografija, astronomija, fotografija i savremena likovna umetnost, istorija i psihologija.
O knjizi:
Žanr romana je distopijski neo – noar, misterija i triler. S obzirom da je noar i neo – noar žanr kod nas i na ovim prostorima slabo zastupljen, uprkos tome što se na globalnom nivou smatra egzotičnim i vrlo poželjnim pravcem, osetio sam potrebu da na neki sebi svojstven način, ali i onoliko koliko mogu, postanem ovdašnji pionir u tome i ljudima oko nas približim jednu takvu vrstu tematike. Da se čitaocima prikaže nešto novo i na šta nisu navikli, a postavši odveć umorni od “déjà vu” sindroma, potrebno je mnogo toga, a ponajviše kreativnosti i mašte. Između ostalog, put kroz nepoznato zna da dovede putnika do cilja, donoseći sa sobom uspomene i iskustva koje se ne mogu naći na stazi po kojima su mnogi već odavno koračali.

“Noar priče su najprivlačniji književni rod jer zadovoljavaju iskonsku žudnju čitaoca za izazovom, saznanjem, mitom, avanturom, neizvesnošću, uzbuđenjem, tajanstvenošću, neponovljivim doživljajem, i to na način na koji nijedan drugi književni oblik ne uspeva.”

Žanr je svoju slavu stekao kroz crno bele detektivske i kriminalističke filmove sa sredine dvadesetog veka, kada je poprimio naziv “Film noar”. Naziv je nastao zbog preteranog korišćenja, odnosno manjka filmskog osvetljenja, čime se postizao mračniji, pesimističniji doživljaj. Film noar je obično sniman u gradu po noći, a odvija se najčešće u noćnim klubovima, barovima, kockarnicama i jeftinim hotelima. Scene u filmu imaju mnogo senki koje su ponekad toliko prenaglašene i stilizovane da izgledaju gotovo stripovski. Mračne ulice, noć, fatalne žene, korupcija, detektivi i prljavi policajci, nasilje, strah i beznađe, samo su neki od odličja noara kao pravca kojeg u stopu prate ljubomora, opsesija i distopija, koja se često ne razlikuje od sveta u kojem živimo. Naracija glavnog lika obično je ispunjena cinizmom, hladnoćom i depresivnošću, što još više doprinosi teškoj i mračnoj atmosferi. Srećni krajevi u tom žanru su u većini slučajeva misaona imenica. Kad je reč o neo – noaru, modernom podžanru, pod njim se smatraju neki od osnovnih elemenata noara i ima ih više vrsta, poput post – noara, sajberpanka, tehnološkog ili teh – noara i naučnofantastičnog noara. U mom romanu, trudio sam se vešto da se poigram većinom ovih žanrova i spojim ih u jednu posebnu celinu. Ukratko, neo – noar se bavi svime kao i noar, samo je smešten u distopijskom, blagom ili u većoj meri, naučno fantastičnim okruženjem.

Tematika mog romana je samo na prvi pogled borba između dobra i zla. Mnogo je više sivila koje razdvaja obe strane u vidu ambisa. U tom bezdanu se i odvija prava mentalna borba, pogotovo u onima koji se silom prilika nađu u toj borbi. Borbi gde svaka strana ima svoje argumente, ostavljajući čitaoca zamišljenim o potezima koje te dve strane povlače kako bi uticali na likove. Bacanje svetla na ljudska osećanja, emocije, nihove poroke i sam ambijent oko njih, odnosno sa druge strane njihovo ostajanje u senci, pažljivo je propraćeno u romanu. Takođe, dodao bih da je zastupljena i ona doza misterije koju sebično prisvajaju termini poput onostranog i paranormalnog, dodatno motivišući čitaoca da se zapita da li je svet u kojem živimo, takav kakav jeste ili možda postoje neke nepoznate sile koje se kriju iza ćoška zgrade, kraj ulaznih vrata ili ivice kreveta. Zbivanja u knjizi oslikavaju trenutno stanje poretka čoveka i društva, ali i negativnih geopolitičkih dešavanja kojim smo svakim danom izloženi. Naposletku, knjiga je simbol onih ljudi, koji nasuprot olujama, tmini i beznađu, ipak stoje uspravno i ponosito, odolevajući vremenu. Simbol diskretnih heroja, o kojima se malo govori, za razliku od njihovih dela koje govore sami za sebe.

Prvi tom trilogije romana Svetioničar, Vesnici oluje i njene sage Utočište, predstavlja uvod u višeslojnu strukturu priče, smeštenu u modernom distopijskom gradu kraj mora, u Evropi, po imenu Vranolujni. Poput globalnog sela, a pored svog industrijskog, pomorskog, političkog i multikulturalnog značaja, metropolis Vranolujni je nadaleko širok po prestižu, glamuru i moći. Ono, za šta svi vežu ovaj „ponoćni grad“, jesu tri gorostasna, monumentalna i ostrvska svetionika, Sentinel, Smitov svetionik i Đavolji rog. Svaki od njih krije mračnu tajnu, ali pruža i iskru nade, kako bi se te tajne odgonetnule, i time možda uticalo na sudbinu mnogih. Ponajviše na dvoje glavnih likova, koji su u primarnom fokusu. Pisan iz prvog lica, roman uporedo prati radnju bivšeg vojnika, sada privatnog detektiva Bena Fostera i istražiteljku na Odeljenju za ubistva, Elenu Rodrigez. Oboje vuku probleme iz prošlosti koji ih proganjaju i hteli to oni da priznaju ili ne, sustižu. Da stvar postane još gora, bivaju upleteni u zamršeno klupko užasavajućih dešavanja, svako na svoj način. Zlokobne opomene svetioničarevog sina, kao i otmičara mladog para, odnosno njihove bizarne i paranormalne smrti, nagovestiće oluju strahovitih razmera.

Podeli članak

Komentari

www.rceurope.rs